Stranke posle izbora imaju rok tri meseca da izaberu predsednika

"Mesto vršioca dužnosti predsednika Republike Kosovo ne može se obavljati duže od šest meseci“, navodi se u članu 90, tačka 3, str. 34 Ustava.

Štaviše, član 86 Ustava predviđa da „izbor predsednika mora da se održi najkasnije 30 dana pre isteka mandata aktuelnog predsednika“, što znači da mora biti izabran pre maja.

Na osnovu kašnjenja tokom godina sa formiranjem institucija, stručnjaci za rad institucija kažu da je stvar ovog puta hitna. 

"Smatram da bi skupština kao glavni prioritet trebalo da ima izbor vlade i izbor predsednika, jer je hitnost i ustavni zahtev da zemlja ne ostane bez predsednika ili da mesto ostane upražnjeno...“ , rekao je Fljorent Spahija, istraživač u KDI.

Nakon izbora 2019. godine overa izbornog rezultata izvršena je nakon više od mesec i po dana od datuma izbora, 27. novembra, a tek mesec dana kasnije, 26. decembra, konstituisana je Skupština, dodaje se.

Pokret Samoopredeljenje je uveren da se tako nešto neće ponoviti i prema članu te stranke Fitoreu Pacoliju, ove godine je situacija drugačija.

"Ono što sada možemo da obezbedimo je da će procedure za uspostavljanje vlade biti mnogo brže i mnogo lakše zbog rezultata koji očekujemo da ćemo dobiti glasanjem“, rekao je Pacoli.

Međutim iz Demokratske partije Kosova kažu drugačije.

"Takmičimo se da vodimo vladu, ja se kandidujem da vodim vladu i nikada nisam ozbiljno shvatao ovu funkciju predsednika, svaki put kada sam bio zainteresovan da postanem premijer i ovaj put tražim podršku“, rekao je Enver Hodžaj, v.d. predsednika DPK.

U sredu je Osmani najavila vanredne izbore koji će biti održani 14. februara.