Šta bi mogao da bude plan "Ahtisari plus, plus“?

Plan koji je finski diplomata plasirao 2007. godine, nakon neuspelih pregovora dve strane, predviđao je nadziranu nezavisnost Kosova. Priština je taj plan prihvatila kao osnov svog ustava, proglasila nezavisnost, ali nije uvažila, niti poštuje njegove delove koji se tiču prava srpske manjine.

Ahtisarijev plan je predviđao gašenje institucija lokalne samouprave Srbije na severu Kosova, a da zdravstvene i obrazovne insitucije Srbije nastave da funkcionišu na severu uz odobrenje Prištine, uz finansiranje preko centralne banke Kosova.

"Ahtisari plus“, o kojem je kasnije počelo da se spekuliše, predstavljao je prilagođeni prvobitni plan, koji bi, prema pisanju medija, predviđao najširu moguću autonomiju za sever Kosova, veću od one predviđene Ahtisarijevim planom. Sever bi dobio status autonomnog regiona, entiteta u okviru države Kosovo u sadašnjim "granicama".

Prihodi od poreza i carina sa severa išli bi opštinama na severu Kosova. Crkve i manastiri imali bi eksteritorijalni status, a štitile bi ih posebne jedinice kosovske policije, kao kulturnu i istorijsku baštinu.

"Ahtisari plus, plus“ bi mogao da znači sve to, ali - uz garancije da će biti poštovan poseban status za Srbe, kao i uz garancije članstva Srbije u EU, ako prihvati ponudu.

Prema Ahtisarijevom planu, Kosovo bi trebalo da bude multietničko, demokratsko društvo, gde su sva lica jednaka pred zakonom i imaju prava, bez ikakve diskriminacije, na jednaku zaštitu zakona.

Zvanični jezici su, po Ahtisariju, trebalo da budu srpski i albanski, a trebalo je i da se omogući povratak izbeglica, kao i da se osigura njihovo slobodno kretanje.

Danas to svakako nije tako, a čini se da nijedan aneks tog plana, od njih 12, koji se tiče prava srpske zajednice na Kosovu nije uzet ni u razmatranje, a kamoli implementiran.

U aneksu koji se odnosi na decentralizaciju predviđeno je da Srbi u svojim opštinama odlučuju o urbanizmu, javnim preduzećima, zdravstvu, školstvu i kulturnoj baštini.