Srpska lista ne može na kosovske izbore, oštra reakcija Beograda

Razlog za odbacivanje kandidature načelnika Srpske liste je to što su bivši gradonačelnici, koji su ponovo kandidati ove liste za gradonačelnike, pri izjavama o podnošenju ostavki u novembru prošle godine, zbog takse koju je Kosovo uvelo Srbiji, upotrebili termin 'Metohija', ali i najavili da je moguće da će ponovo podneti ostavke nakon izbora.

Za kandidate Srpske liste glasalo je sedam članova Centralne izborne Komisije Kosova, a dva člana ispred Samoopredeljenja bila su uzdržana. Srpska lista ima pravo na žalbu u narednih dvadeset i četiri sata.

Predsednica CIK-a Valjdete Daka izjavila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da se nezadovoljna stranka može žaliti Izbornom panelu za predstavke i žalbe koji će doneti zakonsku odluku.

"I ukoliko pitanje ode na Ustavni sud, CIK će nastaviti sa svojim procedurama koja su predviđena zakonom, a stranka koja smatra da im je prekršeno pravo, može da ode na Ustavni sud. Ali, mi ne čekamo odluku Ustavnog suda i izborni proces će se održati", kazala je ona.

Šef kancelarije Vlade Srbije za Kosovo Marko Đurić u saopštenju je odmah reagovao, nazvavši ovakvu odluku činom "kojim su srpskom narodu u pokrajini ukinuta sva politička prava".

"Dalјe učešće Srba u bilo kakvim prištinskim institucijama i političkim procesima organizovanim od strane Prištine nakon ovakvog čina postaje besmisleno. Obavićemo konsultacije predsednika Srbije, vlade i Srba sa Kosova i Metohije i zajednički doneti odluku o dalјim koracima", naveo je Đurić, te dodao kako je "neverovatno da se ovakve stvari događaju pred očima međunarodne zajednice".

Naime, članovi CIK-a ispred pokreta Samoopredeljenje u utorak su zatražili da se trojica kandidata Srpske liste za Severnu Mitrovicu, Zvečan i Leposavić - Goran Rakić, Vučina Janković i Zoran Todić, inače bivši gradonačelnici, javno distanciraju od stavova koji su navedeni u njihovoj ostavci u novembru prošle godine, a u kojem se Kosovo navodi kao 'Kosovo i Metohija' i smatra se delom Srbije. Takođe, Samoopredeljenje zahteva od kandidata Srpske da se distanciraju i od najava da će nakon izbora ponovo podneti ostavke i da će tako delovati u kontinuitetu. To nije važilo za kandidata u Zubinom Potoku, pošto je Srđan Vulović novi kandidat.

Sastanak CIK-a u utorak je prekinut i nastavljen je u sredu, kada je Adnan Rustemi, član CIK-a ispred Samoopredeljenja, kazao da ovakvim stavom brani Ustav Kosova. On je predložio da se Srpskoj listi da još dvadeset i četiri sata da zameni trojicu kandidata, ili da se javnom izjavom distanciraju od ranijih izjava. U suprotnom, najavio je da će ovo pitanje poslati i na Ustavni sud.

"Naša uzdržanost znači da mi nismo protiv učešća Srba, ali zbog dilema koje imamo bićemo uzdržani", kazao je on.

Ostali članovi glasali su za, ali nije bilo potrebne dvotrećinske većine.

Florijan Duši, član CIK-a iz Demokratskog saveza Kosova (DSK), kazao je da se stvara loš presedan i za ubuduće.

"Ne možemo da izmišljamo nove uslove i postavljamo nove kriterijume zavisno od političkih okolnosti", kazao je on.

Član Srpske liste Stevan Veselinović kazao je da je učinjen presedan pre svega zato što se u materijalu za potvrđivanje kandidatura nalazi i kopija ostavke gradonačelnika sa severa.

"To se uzima kao neki osnov da se ospori nečija kandidatura a mislim da stvarno nema nikakve veze sa izborima", kazao je Veselinović.

"Pozivamo se na demokratiju u svim poveljama koje su juče bile napomenute, a samim tim što ne želimo da potvrdimo ove kandidate iz čistih političkog razloga, tu se ruši osnov demokratskog prava a to je da se bude biran, ili da se bira... Ja zaista drugačije ne mogu da tumačim sve ovo kao još jedan brutalan napad na srpsku zajednicu, na Srpsku listu koja predstavlja tu zajednicu, jer je jedina politička organizacija koja predstavlja srpski narod je Srpska lista a dokaz je da se jedino ona javila za te izbore. Ja zaista ne znam kako će se sprovesti ovi izbori bez učešća srpske zajednice", kazao je Veselinović.

S druge strane, stručnjak ustavnog prava Mazlum Baraliu u izjavi za RSE kaže da ukoliko, nakon žalbe, i Izborni panel za žalbe odluči negativno, onda postoje pravosudne institucije, kao što su Ustavni sud. On ipak kaže da moraju da se ispoštuju svi uslovi, i da niko nema pravo da se igra sa institucijama Kosova, "kao što su to uradili bivši gradonačelnici na severu prilikom podnošenja ostavke".

"Ovo je fenomen koji zahteva pažnju javnog mnjenja. Površna registracija i potvrđivanje političkih partija, bez analize ustavnih, zakonskih i podzakonskih kriterijuma, počevši od Ustava, zakona o izborima i pravilima CIK-a... izgleda da je u prošlosti to bila jedna površna praksa bez zakonske i ustavne preciznosti. Potrebno je rigorozno razmatranje ispunjavanja uslova političkih subjekata, u ovom slučaju i Srpske liste koja ne samo da ne poštuje institucije, već ih i opstruira... mislim da je potreban ozbiljniji pristup ali to treba da bude i lekcija Srpskoj listi, ali i drugim partijama, da ne mogu da se igraju sa Ustavom ove zemlje i da trebaju da ispune sve uslove koje su predviđeni", kazao je Baraliu.

On je, međutim, upozorio da se izbori na severu ne mogu održati izbori bez potvrđivanja određenih političkih subjekata, te je pozvao Srpsku listu da ispravi greške kako bi se ispunili uslovi za potvrđivanje kandidatura. U suprotnom, Baraliu kaže da se može tražiti i odlaganje potvrđivanja kandidatura, ali i odlaganje izbora, u dogovoru sa predsednikom Kosova.

Vanredni izbori u Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku raspisani su nakon što su gradonačelnici tih opština, inače iz Srpske liste, krajem novembra prošle godine podneli ostavke zbog takse od 100 odsto koju je Vlada Kosova uvela na robu iz Srbije.

Za izbore se iz srpske zajednica prijavila samo Srpska lista, a svoje kandidate imaju i politički subjekti iz albanske zajednice, iz pokreta Samoopredeljenje i Demokratske partije Kosova.

Inače, Ustav Kosova je izbacio iz upotrebe termin "Metohija" 1974. godine, kada je Kosovo bilo autonomna pokrajina bivše Jugoslavije. Međutim, ovaj termin se početkom '90-ih vraća u upotrebu, dolaskom Miloševića na vlast. Srbi i danas upotrebljavaju ovaj termin, kao i Ustav Srbije, dok na Kosovu, on se više smatra političkim terminom, koji ukazuje na podelu Kosova na dva dela.