Sporo do poboljšanja ljudskih prava na Kosovu

Srpski i kosovski lideri su u avgustu najavili kontroverzni plan da se prekroje granice između Srbije i Kosova kao deo mirnog rešenja između ove dve zemlje. Plan je izazvao zabrinutost zbog posledica premeštanja stanovništva koja se odnose na ljudska prava, a koje bi se zahtevale u okviru plana.

U martu je Skupština Kosova ratifikovala sporazum o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, što je uslov EU za liberalizaciju viznog režima za Kosovo. Rad Specijalnog suda će pokušati da odgovori na ozbiljne ratne zločine počinjene tokom rata na Kosovu 1998-1999. usled promene specijalnog tužioca. Novinari su se suočili sa pretnjama i zastrašivanjem, a krivična gonjenja za zločine protiv novinara bila su spora. Tenzije između Srba i kosovskih Albanaca su se nastavile, posebno na severu zemlje. Romi, Aškalije i Balkanski Egipćani nastavljaju da se suočavaju sa diskriminacijom. Prenosimo glavne akcente.

Odgovornost za ratne zločine

U martu je specijalni tužilac David Schwendiman, koji je postavljen od strane Specijalizovanog veća i Specijalizovanog tužilaštva iz Haga za istrage teških ratnih zločina počinjenih tokom rata 1998-1999. godine, podneo ostavku. U maju je imenovan Jack Smith za novog specijalnog tužioca. U vreme pisanja ovog izveštaja nisu podignute optužnice.

Sud treba da odluči o slučajevima koje istražuje Posebni istražni tim podstaknut izveštajem Saveta Evrope iz 2011. godine, optužujući neke pripadnike Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) za otmice, premlaćivanja, pogubljenja po kratkom postupku i prisilno uklanjanje ljudskih organa na Kosovu i u Albaniji tokom i posle rata na Kosovu. Očekuje se da će viši borci OVK biti optuženi i da će im se suditi. Sud će raditi po kosovskim zakonima sa 19 međunarodnih sudija.

U avgustu je Specijalno tužilaštvo Kosova optužilo bivšeg srpskog policijskog oficira za ratni zločin – navodno učešće u ubistvu dvojice Albanaca 1998. godine.

U julu je kosovski Sud za žalbe potvrdio optužnicu protiv Darka Tusića, bivšeg rezerviste u jugoslovenskoj vojsci, za ratne zločine počinjene u selu Mala Kruša 1999. godine.

Do sredine juna, Evropska misija za vladavinu prava (EULEX) je prestala sa svojom izvršnom vlašću da funkcioniše na polju pravosuđa na Kosovu. Do tada, mešoviti paneli EULEX-a i lokalnih sudija su doneli četiri odluke koje se odnose na ratne zločine. Formalne istrage su bile u toku u 33 predmeta, a 374 predmeta su u toku u fazi preliminarne istrage. EULEX je bio uključen u ukupno 46 presuda od svog delovanja od 2008. U vreme pisanja ovog izveštaja, EULEX je trebalo da preda 900 nerešenih predmeta lokalnom Specijalnom tužilaštvu, radeći sa samo dva tužioca za ratne zločine.

Komisija za razmatranje ljudskih prava, nezavisno telo osnovano 2009. godine za razmatranje tvrdnji o kršenju ljudskih prava od osoblja EULEX-a, presudilo je u šest slučajeva od januara do septembra i utvrdila je da su sve neprihvatljive. Bilo je 25 slučajeva na čekanju pred većem u vreme pisanja Izveštaja.

Odgovornost međunarodnih institucija

Ujedinjene nacije nisu postigle nikakav napredak u praćenju izrađenih preporuka koje je 2016. sastavila Savetodavna komisija za ljudska prava (HRAP), nezavisno telo osnovano 2006. godine u nameri da ispita žalbe o zloupotrebama Privremene administrativne misije UN-a na Kosovu (UNMIK), kako bi se UN izvinio i isplatio individualnu nadoknadu žrtvama trovanja koje su bile prisiljene da žive u kampovima pod upravom UNMIK-a na severu Kosova nakon rata 1998-1999.

Ove žrtve su raseljeni članovi zajednice Roma, Aškalija i Balkanskih Egipćana. Specijalni izvestilac za implikacije za ljudska prava, okolišno zdravo upravljanje i odlaganje opasnih supstanci i otpad poslao je pismo generalnom sekretaru UN-a Antoniju Gueterresu u julu 2018. godine, naglašavajući da je “potrebno pružiti žrtvama, koje se i dalje suočavaju sa ekonomskim i društvenim poteškoćama pored teškog zdravlja, i zabrinutost uz individualnu kompenzaciju koja, kao i uvek, ostaje kritična“.

Odnos prema manjinama

Romi, Aškalije i Balkanski Egipćani nastavljaju da se suočavaju sa problemima u pribavljanju ličnih dokumenata, što utiče na njihovu mogućnost pristupa zdravstvenoj zaštiti, socijalnoj pomoći i obrazovanju. Nije bilo vidljivog ili prijavljenog napretka ka integraciji manjinskih zajednica.

Međuetničke napetosti su se nastavile tokom 2018. godine, posebno na podeljenom severu zemlje. U januaru su nepoznati napadači ubili Olivera Ivanovića, političara kosovskih Srba, ispred njegove kancelarije u Severnoj Mitrovici, na severu Kosova.

Kosovska policija je istraživala slučaj u vreme pisanja Izveštaja. U oktobru su nepoznati napadači bacali kamenje na dva autobusa sa hodočasnicima iz Srbije koji su krenuli u pravoslavni manastir na severozapadu Kosova. Niko nije povređen i kosovska policija je istraživala i taj slučaj u vreme pisanja ovog izveštaja. Policija Kosova je registrovala šest slučajeva međuetničkog nasilja od januara do jula 2018. godine, koji su uključivali slučajeve kategorisane kao etničko-klevetnički grafiti, podsticanje verske, etničke i rasne mržnje te oštećenje komemorativne ploče.

Prava žena

Nasilje u porodici ostalo je široko rasprostranjeno na Kosovu sa slabim odgovorom policije. Pokrenuto je nekoliko sudskih postupaka, a suci naizgled nerado izdaju zabrane prilaska protiv zlostavljačkih supružnika. U januaru je osam od devet skloništa za žrtve nasilja u porodici bilo prisiljeno da privremeno zatvore vrata zbog kašnjenja u prilivu novca u budžetu, ali su ponovo otvoreni kasnije tog meseca kada su vlasti obezbedile njihovo hitno finansiranje. U maju su pravila, koja navode da su organizacije koje primaju vladinu podršku obavezne da primaju 50 posto sredstava iz drugih zemalja, stavila skloništa porodičnog nasilja pod novi finansijski pritisak.

U novembru je jedno od devet skloništa u Gnjilanu izvestio da su nova pravila stvorila budžetsku nestabilnost i ograničila kapacitete skloništa za pružanje potrebnih usluga žrtvama nasilja u porodici.

Kosovska policija je istraživala slučaj u vreme pisanja Izveštaja. U oktobru su nepoznati napadači bacali kamenje na dva autobusa sa hodočasnicima iz Srbije koji su krenuli u pravoslavni manastir na severozapadu Kosova. Niko nije povređen i kosovska policija je istraživala i taj slučaj u vreme pisanja ovog izveštaja. Policija Kosova je registrovala šest slučajeva međuetničkog nasilja od januara do jula 2018. godine, koji su uključivali slučajeve kategorisane kao etničko-klevetnički grafiti, podsticanje verske, etničke i rasne mržnje te oštećenje komemorativne ploče.

Tražioci azila i raseljene osobe

Tokom prvih deset meseci 2018. godine, Visoki komesarijat UN-a za izbeglice (UNHCR) je registrovao da se 232 dobrovoljna povratka broj pripadnika etničkih manjina na Kosovu smanjio sa 343 u tom periodu 2017. godine. Kosovsko Ministarstvo unutrašnjih poslova je registrovalo 628 prinudnih povrataka na Kosovo od januara do septembra. Ministarstvo unutrašnjih poslova je navelo da nema podatke o povratnicima. Među onima koji su deportovani na Kosovo bilo je i 39 dece. Većina tih prisilnih povrataka je iz Nemačke. Država pruža povratnicima ograničenu pomoć po samom povratku.

Seksualna orijentacija i rodni identitet

Govor mržnje na internetu protiv prava LGBT osoba je nastavljen, naročito tokom Parade ponosa u oktobru. U maju su vlasti odbacile zahtev transrodnog čoveka da promeni svoje ime i rod. Zakonski zahtev za priznavanje pola bio je prvi slučaj te vrste na Kosovu. U vreme pisanja ovog teksta, pripremana je žalba na odluku. Kosovska Parada ponosa je održana bez značajnih incidenata.

Sloboda medija

Pretnje i napadi na novinare nastavljeni su u 2018. godini, dok su istrage i krivična gonjenja bili spori. Od januara do septembra Udruženje „Novinari Kosova“ je registrovalo 13 slučajeva pretnji i nasilja nad novinarima, uključujući jedan fizički napad, jedan slučaj oštećenja imovine te jednu pretnju smrću i deset drugih pretnji. Policija je vršila istragu u vreme sastavljanja Izveštaja.

U junu je Valjona Rašitija, reportera televizije T7, u Prištini fizički napao član porodice osobe koju je on intervjuisao za TV priču. Novinar je prošao sa laškim povredama. Policija je vršila istragu u vreme pisanja Izveštaja.

Nepoznati napadači su u martu dvaput oštetili automobil urednice vesti Radio Kosova, Serbeze Hadžaj, nakon što je Balkanska istraživačka mreža (BIRN) objavila njenu priču o političkim ubistvima nakon rata. Hadžaj je prijavila štetu automobila policiji koja je istraživala taj slučaj u vreme pisanja Izveštaja.

Novinar portala Gazeta Metro Škumbin Kajtazi je u julu dobio pretnju putem telefona od gradonačelnika Južne Mitrovice Agima Bahtirija. Bahtiri je, navodno, rekao Kajtaziju: „J**** ću tvoje rođake. Ugrozio si moj moral“. Pretnja je usledila posle Kajtazijeve priče o navodnom nezakonitom imenovanju šefa kabineta gradonačelnika. Policija je istraživala napad u vreme sastavljanja ovog izveštaja.

Ključni međunarodni akteri

Tokom godine visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove i bezbednost Federika Mogerini sastala se u nekoliko navrata sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, fokusirajući se na normalizaciju odnosa Kosova i Srbije, ali to nije adekvatno unapredilo stanje ljudskih prava.

Evropska komisija je u februaru usvojila novu strategiju za angažovanje EU prema Zapadnom Balkanu, u kojoj je navedeno da bez efektivne normalizacije odnosa između Beograda i Prištine neće doći ni do trajne stabilnosti u regionu.

U aprilu je Evropska komisija potvrdila da je Kosovo ispunilo dva izuzetna kriterijuma za kvalifikaciju za viznu liberalizaciju – ratifikacija sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom te ojačana borba protiv kriminala i korupcije. U septembru je Evropski parlament glasao za liberalizaciju viznog režima za Kosovo.

Predstavnik OEBS-a za slobodu medija Harlem Desir je u martu izrazio zabrinutost zbog sigurnosti novinara koji izveštavaju o policijskoj intervenciji u Severnoj Mitrovici i naglasio je potrebu da novinari moraju bezbedno raditi svoj posao.

U martu je šestoro turskih državljana sa legalnim boravkom na Kosovu bilo, po kratkom postupku, deportovano u Tursku bez odgovarajućeg postupka i uz kršenje zaštitnih mera protiv prisilne deportacije. Kosovski premijer Ramuš Haradinaj je demantovao navode o deportaciji i izjavio da su za celu situaciju odgovorni Kosovska obaveštajna služba i policija. U aprilu su turski mediji preneli da je šest turskih državljana bilo zatvoreno po dolasku u Tursku do trenutka početka njihovog suđenja.

U svom majskom izveštaju o situaciji na Kosovu, generalni sekretar UN-a Antonio Guterres je izrazio zabrinutost zbog sporog napredovanja istrage o ubistvu kosovsko-srpskog političara Olivera Ivanovića i pozvao je vlasti da intenziviraju napore u istrazi ovog slučaja.