Specijalni sud ili izolacija Kosova

Pravnik Dastid Palaska izjavio je za Radio Slobodna Evropa da bi Kosovo kako unutra tako i na međunarodnim nivou doživelo posledice u slučaju da dođe do ukidanja zakona o tom sudu, kojeg je Skupština Kosova sama izglasala.

“Osim izolacije, koja već na neki način postoji u blažem obliku, mislim da bi u tom slučaju međunarodna zajednica povukla diplomatsku, ekonomsku i političku podršku Kosovu, a što će se pre svega odraziti u odnosima sa Srbijom. Zapravo, osetićemo pravu težinu srpske države ili neprijateljstva koja dolaze iz te zemlje”, kazao je on.

I Vjosa Osmani, predsednica skupštinskog Odbora za spoljna pitanja iz redova opozicionog Demokratskog saveza Kosova, smatra da bi posledice bile višestruke u slučaju da dođe do ukidanja zakona o Specijalizovanim većima.

“Kosovo će se pre svega izolovati u međunarodnom smislu, ne samo kao država, već će i nosioci institucija biti na listi različitih sankcija, što bi jako štetilo međunarodnom imidžu Kosova. Takođe, države koje su podržavale Kosovo od 1999. ukinuće tu podršku”, navela je ona za RSE.

Osmani skreće pažnju i da bi u slučaju ukidanja suda, Savet bezbednosti UN mogao da pokrene inicijativu usvajanja rezolucije koja bi ponovo vratila sud u funkciju.

“Inicijativa o ukidanju suda šteti Kosovu i svim dosadašnjim dostignućima”, naglašava.

Ipak, njegovo gašenje, dodaje ona, nemoguće je bez ustavnih izmena.

Palaska veruje da bi eventualno gašenje suda dovelo i do unutrašnjih tenzija, jer bi se političke snage pozicionirale za i protiv Oslobodilačku vojsku Kosova.

On dodaje da najmanje 10 poslanika Skupštine može da zatraži ocenu eventualne odluke Skupštine o Specijalozovanim većima pri Ustavnom sudu.

Specijalizovana veća su osnovana na svakom nivou kosovskog sudskog sistema – pri Osnovnom, Apelacionom sudu, Vrhovnom i Ustavnom sudu.

“Dve parlamentarne grupe imaju realne šanse da podnesu takav zahtev - opozicioni Demokratski savez Kosova i Srpska lista”, ističe Palaska, dodajući da bi se u tom slučaju oni koji predaju zahtev smatrali ljudima koji su protiv OVK, što bi doprinelo etničkim tenzijama unutar zemlje.

“U jednom takvom slučaju, ne bismo bili samo izolovani, već bi imali i unutrašnji konflikt”, dodaje Palaska.

Srpska lista se inače protivi gašenju suda budući da bi on trebao da se bavi navodnim zločinima pripadnika OVK nad nealbanskim stanovništvom.

Zemlje Kvinte u četvrtak upozorile su kosovske zvaničnike da ne pomišljaju da zaustave rad Specijalizovanih veća (koja predstavljaju posvećenost Kosova rešavanju zločina na Kosovu), ali ni o tome da se ponovo pregovara o bilo kom aspektu zakona koji reguliše tu oblast, jer kako su ocenili, takav potez dovodi u pitanje posvećenost Kosova vladavini prava i svega onoga zbog čega Kosovo ima podršku međunarodne zajednice.

Takođe, zemlje Kvinte navode da podstiču sve kosovske lidere i članove Skupštine Kosova da se izjasne protiv ove inicijative i da obaveste građane Kosova o oštrim negativnim posledicama, uključujući i o posledicama po međunarodnu i evroatlantsku integraciju Kosova ukoliko Kosovo nastavi u tom pravcu.

Četrdesettri poslanika vladajućih stranaka krajem 2017. su podneli zahtev za vanrednu sednicu Predsedništvu Skupštine o ukidanju Zakona o Specijalnom sudu (Specijalizovana veća i Specijalizovana tužilaštva). Međutim, zbog bojkota sastanka Predsedništva od strane opozicionih partija, Pokreta Samoopredeljenje i Demokratskog saveza Kosova, ali i Srpske liste, to se nije desilo.

Taj zahtev i dalje je na snazi, a Skupština je trenutno na zimskoj pauzi do treće nedelje januara.

Sve je ovo usledilo nakon što je Skupštini Kosova predata peticija u organizaciji ratnih veterana sa više od 15.000 potpisa, kojom se zahtevalo ukidanje suda ili izmena zakona.