Šalja: Ubistvo Ivanovića da bi se sačuvao status kvo na Severu, postignuto obrnuto

Njegovo ubistvo odgovara svima kojima odgovara da vladavine prava nema na Severu. Ovo ubistvo počinjeno je da bi se na Severu sačuvao nekakav status kvo, da ne bude nikakvog napretka, ali mislim da je postignuto obrnuto, kao nikad do sada. Događaji nakon ubistva odbacili su mogućnost da se radi o nekakvom međuetničkom sukobu. Kosovskim albanskim političarima ovo ubistvo ne odgovara uopšte - Ivanović je imao svoj identitet, integritet i sa njim je moglo da se razgovara o bilo čemu.

Izjava Zigmara Gabrijela je najava vrlo konkretnih odluka Zapada i EULEX-a i međunarodne zajednice na Kosovu - kaže u emisiji Slobodno srpski, savetnik kosovskog predsednika i učesnik ranijih razgovora o statusu Kosova, Bljerim Šalja. Osvrnuo se i na pisanje prištinskih medija o navodnim pregovorima za razmenu teritorija, odnosno podelu Kosova. Kosovska strana nije spremna da uopšte razgovara o podeli. Posledice bi bile izuzetno opasne i za Kosovo i za Srbiju, kaže. 

Podela Kosova bila bi katastrofalna

"Mislim da bi se time, kao što je Albert Roan rekao, otvorila Pandorina kutija. Čim razgovarate o granicama na Balkanu, vi znate šta se može desiti. Čak i kad razgovaramo o granicama između dve prijateljske države, kao što su Kosovo i Crna Gora, mi imamo puno tenzija sa kosovske strane," dodao je dalje Šalja. 

"Podela bi stvarno bila katastrofalna. Mislim da bi posledice bile izuzetno opasne i za Kosovo i za Srbiju. Mi znamo na kraju krajeva da 60% kosovskih Srba živi na jugu, znači ovde, u centralnom delu i u drugim delovima Kosova. Znamo takođe da su glavne crkve i manastiri koji su na listi pod zaštitom nakon Ahtisarijevog predloga - 99 odsto na jugu, samo jedan verski objekat je na Severu. Tako da, podela kao takva, ili razmena teritorija ne bi ništa rešila - samo bi podstakla nove tenzije, nove probleme. Ne znam kako bi se to završilo. Ne vidim da se uopšte može razgovarati i da se može uopšte doći do takvog sporazuma," istakao je. 

Situacija na Severu posle ubistva Ivanovića ukazala da ne postoji sumnja da se radi o etnički motivisanom ubistvu 

Šalja je govorio i o ubistvu Olivera Ivanovića. 

Koga će boleti istina o ovom ubistvu - bilo je jedno od pitanja novinara Budimira Ničića, uz podsećanje da je sam kosovski predsednik izneo tvrdnju da će istina o ubistvu Ivanovića nekoga boleti. 

"Sami događaji nakon ubistva Olivera Ivanovića su odagnali varijantu da se radi o etničkom sukobu, o nekom revanšizmu protiv Olivera, ili da se radi o novom slučaju tenzija između Albanaca i Srba. Situacija na Severu nakon ubistva nije ukazala da uopšte postoji sumnja da se radi o nekakvom nacionalno motivisanom ubistvu - nije bilo barikada, nije bilo nekih novih tenzija na Severu," kaže Šalja.

Ubistvo Ivanovića ne odgovara kosovskim albanskim političarima: Bio tipičan rasni političar, imao svoj identitet i integritet 

Na podsećanje da je Predsednik Srbije nakon Ivanovićevog ubistva rekao da ako pogledate kome bi ubistvo odgovaralo sve će vam biti jasno i pitanje da li je njemu nešto iz toga jasno, Šalja kaže:

"Ja mogu da kažem da kosovskim albanskim političarima ne odgovara uopšte, nije ni je odgovaralo, apsolutno. Ipak, bez obzira na to što je bio svoj na svome, on je imao svoj identitet, integritet i sa njim je moglo da se razgovara o bilo čemu. Oliver je bio vrlo konstruktivan kada se razgovaralo 2005-2006 o statusu. On je bio deo nekih naših internih konsultacija i javnih konsultacija o pravima koje Srbi treba da imaju nakon što se definiše status Kosova. On je bio deo parlamenta Kosova u dva mandata. Dakle, sa njim je moglo da se razgovara o bilo čemu. On je insistirao u svojim stavovima, ali je on bio tipičan rasni političar, ako mogu tako da kažem. Tako da mislim da sa naše strane ne verujem da je bilo kome odgovaralo da na taj način bude ubijen."

Kosovske institucije još uvek nisu uspele da integrišu Sever

Novinar Budimir Ničić je citirao i prošlonedeljnu izjavu šefa nemačke diplomatije Zigmara Gabrijela o Severu Kosova i, kako je ovaj diplomata naveo, "masovnom kriminalu" i "nepostojanju javne uprave". Šalja ju je ovako komentarisao:

"Sever Kosova je danas ničija zemlja. Znači, u principu, formalno je to deo Kosova. Mi smo krenuli sa integracijom nakon Prvog sporazuma 2013. godine. Integrisali smo policiju, sad smo integrisali sudstvo. Kosovski Srbi na Severu su prvi put glasali i na nivou lokalne i na nivou centralne vlasti. Znači, formalno je to deo Kosova, realno još to nije deo Kosova. Mi znamo da je ipak uticaj Srbije još ogroman na Severu Kosova, iako je predsednik Vučić, kada je bio 20. januara i u Mitrovici, i u Lapljem Selu, rekao da Srbija nema ingerencije i što se tiče vođenja istrage u vezi sa ubistvom Olivera Ivanovića, što je pravno i politički korektno. Ali, mi još nismo uspeli realno da integrišemo taj deo države Kosovo."

Zigmarovu izjavu shvatiti ozbiljno, radi se o najavi  

"Mi smo naučili da što se tiče izjava naših političara, i na Kosovu i u Srbiji, s vremena na vreme imamo razne spekulacije. Ali kada to kaže šef nemačke diplomatije, to moramo da shvatimo izuzetno ozbiljno. To je najava, to nije samo komentar, samo nekakav javni izveštaj onoga što je on video, ili što misli da je na Severu. Mislim da je to najava vrlo konkretnih odluka Zapada i EULEX-a na Kosovu i međunarodne zajednice, da se to ne sme tolerisati," dodao je.

A na pitanje da li misli da će posle ovoga da se krene u odlučniju borbu, Šalja kaže:

"Mislim da je ubistvo Olivera, bez obzira na to ko ga je naručio i ko je uradio, učinjeno da bi se na Severu sačuvao nekakav status kvo, da ne bude nikakvog napretka, ali mislim da je postigao obrnuto kao nikad do sada. Mislim, ili verujem, ili želim da verujem da Priština i Beograd treba da stignu do zajedničkog zaključka da se situacija na Severu ne može više tolerisati, jer se ipak radi o običnim građanima Severa Kosova, najviše o Srbima koji tamo žive i koji su uplašeni. Živimo u 2018. godini i nakon svega što se dešavalo na Kosovu, imamo situaciju da se ogromna većina građana koji žive na Kosovu plaši i to apsolutno ne treba da tolerišemo."

Klima nepoverenja i klima koja može da bude zloupotrebljena 

Odgovarajući na pitanje na osnovu čega Predsednik Kosova daje kvalifikaciju da je ubistvo Ivanovića mafijaško kriminalni akt, Šalja navodi da smatra da je to posledica nepostojanja vladavine prava na Severu Kosova i nesprovođenja sporazuma iz Brisela. 

Po njegovom mišljenju, "da smo implementirali sporazume kako treba, ne bismo imali kola bez tablica onog dana, 16. januara, u Mitrovici, jer navodno su ta kola zloupotrebljena da bi se izvršio akt ubistva Olivera Ivanovića".

S druge strane, sporazum o pravosuđu je potpisan 2015. godine, a sproveden je, kaže - "tek u oktobru prošle godine":

"Vakuum se ne toleriše u pravu i u bezbednosti. Kada imate vakuum, a nemate nekog ko vodi sudstvo, kad nemate nekog ko kontroliše tablice, kola, kada imate policiju koja je ipak krenula da funkcioniše tek 2014. godine, onda imate nekakvu klimu nepoverenja, imate klimu koja može biti zloupotrebljena. Kao što znamo, mi smo imali  ubistva i pre ubistva Olivera Ivanovića, mislim da je bio neki obračun među kriminalcima koji su došli iz Beograda, pa su čak neko vreme živeli u Severnoj Mitrovici. Dakle, Severna Mitrovica je postala gotovo utočište za kriminal koji se uvozi iz Srbije."

U Briselu slede ozbiljni razgovori 

Savetnik kosovskog predsednika govorio je i o briselskom dijalogu i nastavku tehničkog dijaloga krajem meseca.

"Potvrđeno je, obe strane idu u Brisel. Imaće 26. i 27. ozbiljne razgovore. Imamo vrlo važne sporazume koji još nisu implementirani, a onda, siguran sam da ćemo krenuti sa vrlo važnim delom političkog dijaloga koji treba da dovede do obavezujućeg pravnog sporazuma," kaže on. 

Priština, po njegovim rečima, očekuje da će pravno obavezujući sporazum podržati očekivanja da Kosovo postane članica Ujedinjenih nacija:
 
"Priština će tražiti priznanje Kosova od strane Srbije u ovom procesu. Sem priznanja želimo da napravimo odlučujući korak da postanemo članica Ujedinjenih nacija. Država kao takva nije finalizirala svoj opstanak ako ne bude članica Ujedinjenih nacija, zbog toga će to biti naš glavni cilj."alja kaže da će sprovođenje sporazuma koji treba da bude potpisan ove ili najkasnije sledeće godine biti oročeno i da će on po međunarodnom pravu biti obavezujući kako za Prištinu, tako i za Beograd:
 
"Iskustvo iz prethodnog perioda nam govori da moramo da imamo mehanizme od strane Evropske unije, vrlo jasne, koji će pratiti implementaciju i koji će davati vrlo jasne izveštaje o čemu se radi. Srbija bi trebalo da dobije datum, zapravo poziv za učlanjenje u Evropsku uniju 2023. godine. Imamo, znači, 2018. i 2019. godinu kao godine kada trebamo da potpišemo taj međunarodno obavezujući sporazum. Imamo vremenski okvir za razgovore, pregovore, potpisivanje sporazuma. Onda, od 2019. do 2023. imate period kad bi Srbija i Kosovo trebalo apsolutno da implementiraju sve ono što su tu potpisali. Znači, nema više mogućnosti za izigravanje, nema vremena."

Kome bi onda odgovaralo ubistvo Ivanovića?

"Svima kojima odgovara da vladavine prava nema na Severu. Mislim da je Oliver bio vrlo kritičan, znate bolje od mene - u svojim poslednjim javnim izlaganjima, intervjuima. Ja sam to pratio intenzivno i njegov intervju za nedeljnik Vreme i nedeljnik Nin. Mislim da je tu jasno stavio do znanja da je za Sever Kosova problem broj jedan sada manjak vladavine prava. Znači, sve ostalo se može diskutovati, ali vladavina prava je od velikog prioriteta za Srbe na Severu," odgovorio je Šalja.

Posle decenije Kosovo ima šta da slavi
 
Šalja je, govoreći o rezultatima Kosova 10 godina nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti, kazao da Kosovo ima razloga za slavlje:
 
"Kao prvo, pravno je potvrđeno odlukom Međunarodnog suda pravde 2010. godine da je Kosovo imalo pravo da bude država. Naravno da je sama činjenica da smo priznati od 115 država sveta veliki uspeh. Postali smo deo Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda i brojnih međunarodnih organizacija. Učestvujemo i na sportskim takmičenjima, na Zimskoj olimpijadi, učestvovali smo i na letnjoj kada je Majljinda Keljmendi donela prvu zlatnu medalju za Kosovo. Ekonomija se razvija, imamo fer izbore koje smo sproveli sami, na najbolji mogući način. Možemo da budemo vrlo kritični, ali ne vidim čak ni u regionu da imamo slobodnije medije nego na Kosovu i mogućnost da se partije razvijaju i imaju koalicije".
 
Kao neuspehe Kosova Šalja je naveo da je moglo da bude više urađeno po pitanju vladavine prava i ekonomskog razvoja.
 
O vojsci Kosova imamo razgovore sa pojedinim srpskim političarima 
 
Jedan od izazova Kosova je, ocenio je, transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga u Oružane snage Kosova koja bi, po rečima Šalje, trebalo da se izvrši ustavnim promenama, za šta su neophodni i glasovi srpskih poslanika u kosovskom parlamentu. Šalja je kazao da postoje neformalni razgovori sa pojedinim srpskim političarima o toj temi:
 
"Neformalno imamo razgovore.  Ali naša je ideja da se stvori vrlo jasna komunikacija i da se sedne i razgovara o tome. Ako vidite šta kažu javno - ne postoji volja, iako su Bezbednosne snage Kosova stvorene od strane američke države i od strane NATO pakta da bi nas sve ujedinile. Međutim, neformalno, na kraju ispadne da se oko toga pita Beograd. Znači da predsednik Vučić treba da odluči šta će da napravi sa tom situacijom."

Ponovo uspostavljena komunikacija Srpske i kosovskog predsednika 
 
Bljerim Šalja je kazao i to da je ponovo uspostavljena komunikacija između Srpske liste i predsednika Kosova Hašima Tačija koju je od Srpska lista prekinula polovinom novembra prošle godine.
 
"Da, u principu je uspostavljena ta komunikacija, to mogu da potvrdim," rekao je savetnik predsednika Kosova Bljerim Šalja, u emisiji Slobodno srpski.