Politička obećanja o ekonomiji u regiji, da li građani imaju koristi?

"Nažalost, ne mogu da idem u moju matičnu državu. To je moj san, da vidim Sarajevo. Kad bih mogla prvim autobusom bih otišla. Nisam mogla da idem ni da podržim sina kada je bio učesnik festivala u Sarajevu, nisam pokušala da dobijem vizu jer je i on imao velikih problema, to se mnogo odužilo preko Makedonije", priča za Radio Slobodna Evropa (RSE) Esma Alija.

Građani Kosova i Bosne i Hercegovine ne mogu da putuju iz jedne u drugu zemlju vez viza. Građani Kosova obično vade bh. vizu u Skoplju, a građani BiH mogu izvaditi kosovsku vizu u Zagrebu.

Novo obavezivanje na saradnju

Predstavnici zemalja Zapadnog Balkana su se putem video samita 29. jula, koji je organizovao američki Atlantski savet, obavezali da će olakšati i promovisati konkretne korake ka regionalnom ekonomskom razvoju u cilju unapređenja oporavka nakon krize izazvane pandemijom korona virusa.

Na samitu su učestvovali premijer Kosova Avdulah (Avdullah) Hoti, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Albanije Edi Rama, predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski, predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija i ministarka ekonomije Crne Gore Dragica Sekulić.

Oni su se, pored ostalog, saglasili da će ubrzati slobodno kretanje roba, usluga, kapitala i ljudi u regionu. Takođe, kako je saopšteno iz Atlantskog saveta, predstavnici zemalja Zapadnog Balkana su se obavezali da će raditi na unapređenju političke saradnje kako bi se rešila bilateralna pitanja u regionu.

Da li se o saradnji država Zapadnog Balkana može pričati bez političke konotacije i da li građani zemalja regiona imaju koristi od ekonomskih sporazuma koje postižu političari?

Političke prepreke

Stručnjak iz oblasti ekonomije Safet (Gerxhaliu) Grdžaljiu ocenjuje da se postignuti dogovori često ne mogu implementirati pa sami građani od njih nemaju neke velike koristi.

"Vidite koji su problem putovati sa Kosova u Bosnu, onda sa Kosova u Srbiju, potrebna je razna dokumentacija i tako se ne može otići napred", zaključuje Grdžaljiu.

On podržava svaki napor za regionalnu saradnju, ali ukazuje da je ona moguća tek kada se uklone prepreke za protok robe, usluga, ljudi i kapitala.

Ekonomista Safet Grdžaljiu smatra da građani mogu očekivati neke koristi od "regionalne saradnje" tek kada se "oslobodimo političkog uticaja nad ekonomijom" i dodaje da se "puno priča i promoviše a u suštini se ništa ne događa".

"O ekonomiji treba da pričaju stručnjaci a politiku da vode političari, jer taj miks politike i ekonomije usporava sve procese saradnje", kaže Grdžaljiu.

Irelevantnost menjanja granica

S druge strane, direktor beogradskog Foruma za međuetničke odnose Dušan Janjić ističe da se izgradnjom regionalne ekonomske oblasti olakšavaju vrlo komplikovani bilateralni odnosi.

"Uzeću primer Srbija – Kosovo, znate ako vi pravite green line, otvorenu liniju bez zaustavljanja na granicama od Beograda do Tirane, naravno da se to tiče Kosova. To se tiče carina Kosova, institucija Kosova, da to ubrzava promet, da to podiže profit u ekonomiji i tako dalje", kaže Janjić za RSE.

On napominje i da ideja o promeni granica postaje irelevantna kada se gradi regionalna oblast jer se pravi program olakšavanja prelaska granica a ne pravljenje dodatnih barijera.

Janjić navodi i da je na osnovu jednog njihovog istraživanja zaključeno da je Kosovo uvođenjem taksi na robu iz Srbije i BiH otvorilo tržište konkurenciji "koja je donela povećavanje deficita Kosova, poskupljenje cena i inflaciju".

"Postoje neke tačke koje su vrlo jasne, da politika može da promeni ekonomsku logiku, ali da se onda račun ispostavi građanima", smatra Janjić.

Eugen (Cakolli) Cakoli iz Kosovskog demokratskog instituta (KDI) ukazuje da postoji puno barijera između zemalja Zapadnog Balkana zbog čega štetu direktno trpe građani Kosova, Srbije, Albanije, Crne Gore, Severne Makedonije te Bosne i Hercegovine.

"Gledano iz ugla građana, mislim da dogovori između zemalja regiona ne olakšavaju živote samih državljana ovih zemalja", kaže Cakoli i dodaje da je jako teško postići potpunu slobodu protoka ljudi, robe i kapitala bez međusobnog priznanja između Kosova i Srbije.

"Svaka inicijativa o saradnji će propasti ako nema političkog dogovora između dve zemlje. Neslaganje među njima samo dovodi do tenzija. Teško je zamisliti da Zapadni Balkan može rešiti političke probleme kroz ekonomsku saradnju. Sa druge strane, uzimajući u obzir situaciju oko pandemije, neophodno je da zemlje regiona sarađuju jer je upravo Zapadni Balkan najpogođeniji u Evropi kada su u pitanje ekonomske posledice zbog korona virusa", navodi Cakoli.

Osim samita koji je 29. jula organizovao Atlantski savet, tu su i druge inicijative koje imaju za cilj da unaprede regionalnu saradnju a jedna od njih je i samit Evropske unije i Zapadnog Balkana.

Inače, Kosovo, Srbija, Crna Gora, Albanija, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina su i potpisnice sporazuma o slobodnoj trgovini na Balkanu CEFTA.