“Podela na stolu zbog nejedinstva međunarodne zajednice “

Mnogo je bilo predloga za rešenje, ali su do sada obe strane ostale pri svojim ranijim stavovima. Kosovo od Srbije zahteva bezuslovno priznanje, dok s druge strane, Beograd ne prihavata ništa sem kompromisa. Ideja o razgraničenju odnosno korekciji granice se videla kao jedno od rešenja, ali ona nije naišla na odobravanje većeg dela zemalja EU, dok je Amerika zauzela pragmatičan stav po tom pitanju. Da li je podela kao rešenje odbačena?

Analitičar Aleksandar Stojanović smatra da predlozi Hashima Thaçija i Aleksandra Vučića oko korekcije granice odnosno razgraničenja nisu u potpunosti odbačeni, jer kako navodi, stav međunarodne zajednice o tome nije jednistven.

“Nemačka se zalaže da se pitanje Kosova reši u okviru postojećih granica Kosova i da u tom smislu ne dolazi do promene granica, jer se plaši da bi to uticalo na druge zemlje Balkana. Stav Amerike kao jednog od najmoćnijeg međunarodnog igrača je drugačiji.Amerikanci nisu protiv toga da dođe do promene odnosno do korekcije granice, tako da ćemo videti kako će se ovo leto završiti pošto su to ipak različiti stavovi”, rekao je Stojanović.

Međutim, profesor evropskog prava Avni Mareku ističe da se stav SAD oko promene granice bitno ne razlikuje od nemačkog, već da je samo u pitanju način govora.

“Mislim da je i unutar aktuelne američke administracije bilo podela oko toga da li da se prihvati opcija razgraničenja ili ne jer videli smo izjave nekih visokih američkih zvaničnika koji podržavaju nemački stav, dakle nema razlike u stavovima već je samo u pitanju način izražavanja”, rekao je Mazreku.

Profesor Mazreku tvrdi da je promena granice za Evropu odbojna, jer su kako ističe, milioni ljudi stradali upravo zbog granica.

“Konačno rešenje otvorenih problema na Balkanu se ne može gledati preko procesa razmene teritorije jer nam istorija Evrope i Balkana govori da je pitanje teritorija, tačnije razmene granica, uvek bilo izvor konflikata”, rekao je Mazreku.

Aleksandar Stojanović dodaje da bi na kraju obe strane možda mogle da se vrate Briselskom sporazumu i osnivanju Zajednice srpskih opština.

„Ulazimo u jednu dinamičnu vrstu odnosa gde će se tražiti određena vrsta rešenja, a kako će to izgledati videćemo do jeseni.Moja očekivanja nisu prevelika, možda se čak situacija opet vrati na Briselski sporazum, odnosno ovlašćenja oko Zajednice srpskih opština itd“, dodao je Stojanović.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nedavno da je najzdravije rešenje za Srbe razgraničenje, dok je predsednik Kosova Hashim Thaçi zaključio da bi rešenje srpsko albanskih odnosa trebalo da uključuje pripajanje Preševa, Bujanovca i Medveđe Kosovu. Ni jedna ni druga opcija nisu naišle na zeleno svetlo građana u Srbiji, odnosno na Kosovu.