Pasoš za čekanje u redu

Kosovski pasoš glavna je prepreka građanima za putovanje. Vredi koliko i pasoš Bangladeša, Irana i Libana. Na skali od 1 do 104, rangiran je na 96. mestu i s njim se može bez prethodno dobijene vize putovati u 38 država Azije, Afrike, Bliskog istoka, te Balkana, na osnovu Henley Passport Indexa za 2018.

Pasoš za čekanje u redu

U nepovoljnijem položaju od građana Kosova su vlasnici pasoša Eritreje, Palestine, Libije, Nepala, Jemena, Somalije, Pakistana, Sirije, Iraka i Avganistana.

Rangiranje svih pasoša sveta izvršila je globalna kompanija Henley and Partners prema broju zemalja čiji vlasnici mogu da putuju bez viza.

Najvredniji pasoš je nemački, čiji vlasnici mogu bez viza da putuju u 177 država, a na poslednjem mestu je Avganistan, sa bezviznim pristupom u 24 država.

  • U redu za vize: 'Onima koji blokiraju demarkaciju termin ne treba'

Srpski pasoš nalazi se na 41. mestu i ima pristup u 119 države, crnogorski na 48, bh. pasoš je na 51, a albanski na 52. poziciji.

Kosovski pasoš svakako je "najgori" na Balkanu, ali i u Evropi, budući da su njegovi nosioci jedini koji i dalje moraju da čekaju u redu za šengen vizu.

Za građane Kosova taj pasoš je potpuno bezvredan.

Orhan Biniši iz Prištine kaže da već godinama poseduje kosovski pasoš, ali da ga još nijednom nije upotrebio.

"Kod kuće je, u ormaru, nikakva dobit od njega", kaže on.

Fljutra Krasnići, iako ponosna što ga poseduje, kaže da je neprijatno što se i dalje čeka u redu za vize.

"Nadam se da ćemo ubrzo dobili liberalizaciju viza kako bi putovali, ovako smo veoma ograničeni. Imala sam jednom šengen vizu i tada sam posetila četiri države", kaže ona.

 
 

Za ovakvu situaciju odgovorno je kosovsko rukovodstvo koje godinama ne uspeva da ispuni sve uslove Evropske komisije za ukidanje viznog režima sa Evropskom unijom.

Ratifikacija Sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom iz 2015, kao i borba protiv korupcije, poslednji su uslovi za slobodno kretanje građana. Zbog mišljenja pojedinih poslanika da je Kosovo izgubilo 8.000 hektara svoje teritorije, Sporazum o demarkaciji još uvek nema potrebnu dvotrećinsku većinu. Krajem godine Vlada Kosova je Skupštini prosledila Zakon o demarkaciji sa Crnom Gorom, ali zajedno sa novim izveštajem Državne komisije za obeležavanje granice, koji utvrđuje da je istim tim sporazumom Kosovo izgubilo teritoriju.

U ponedeljak 15. januara skupštinski Odbor za spoljna pitanja glasaće za Sporazum, a onda to pitanje prelazi pred poslanike Skupštine, koji se sledeće nedelje vraćaju sa zimske pauze.

Izvestiteljka Evropskog parlamenta za vizni režim s Kosovom Tanja Fajon za Radio Slobodna Evropa ističe da je teško postići napredak u Briselu po pitanju vizne liberalizacije, ako napretka nema unutar Kosova. Ona naglašava da je lopta sada kod kosovskih političara te izražava nadu da će u Skupštini biti pozitivne atmosfere po tom pitanju.

"U Briselu smo svesni da sigurno postoje još ova dva uslova - rešenje pitanje demarkacije i naravno, borba protiv korupcije. Svaki korak dalje, i svaki napor koji će preduzeti kosovski političari, biće koristan i nama da u Evropskom parlamentu tražimo ili glasanje, ili da radimo zajedno na tome da Kosovo što pre moguće uđe u bezvizni režim. Ja sam svesna koliko je to osetljivo pitanje, koliko je i emocija i sa jedne i sa druge strane, ali bojim se da ako na Kosovu nema napretka, teško ćemo i u Briselu ići dalje", ističe Fajon.

Ona takođe veruje da ne postoji prostor da se Kosovu pogleda kroz prste po tom pitanju, ali ističe i da na Kosovu do sada nije postojala neka druga alternativa oko koje bi se svi složili.

"Znamo kakva je situacija u EU, uslovi su uslovi. Već nekoliko puta smo tražili od strane kosovskih političara, da ako postoji neka alternativa, su složni oko toga, a to do sada nije ni bilo moguće. Bojim se da ukoliko nema nekih rezultata, onda nećemo imati ni u Briselu pozitivne atmosfere da razgovaramo dalje", kaže Fajon.

'Lopta je kod kosovskih političara': Tanja Fajon

"Ja sam sigurna da je za sve na Kosovu zajednički cilj da se bezvizni režim desi što pre moguće. To ćemo naravno da tražimo u Briselu kada budemo imali, ne alternativu, već prvo rešenje oko granice i borbe protiv korupcije. Ako to nije moguće, onda da se nekako složno razgovara šta bi mogla biti alternativa", zaključuje Fajon.

Kosovska ministarka za evropske integracije Durata Hodža kaže da političari moraju da zauzmu jedinstveni stav kako bi se "drama ratifikacije sporazuma o demarkaciji" okončala i kako građani Kosova ne bi bili jedini izolovani na Balkanu i šire.

"Godinama smo ograničeni u kretanju i zbog toga najviše pate građani. Apelujem da se ujedinimo i da okončamo izolaciju. Poslednje je vreme da političari stave građane u prvi red", kazala je Hodža.

  • Albanski pasoši za kosovske političare

U međuvremenu, veliki broj političara koji se protivi demarkaciji sa Crnom Gorom i ne pati za vizama. Popriličan broj onih koji se protivi demarkaciji poseduje bezvizne pasoše kao što je onaj albanski, ili pasoš neke druge evropske zemlje. Oni su, međutim, ispred stranih ambasada i privilegovani, tako da ne moraju kao obični građani mesecima da čekaju za termin za vizu.

Primera radi, albansko državljanstvo poseduju premijer Kosova Ramuš Haradinaj, njegov zamenik Fatmir Ljimaj, poslanici pokreta Samoopredeljenje Visar Imeri, Aljbin Kurti, Dardan Molićaj, Aida Durguti, Gljauk Konjufca, Ljiburn Aljiu, te mnogi drugi.

Izvor: (slobodnaevropa.org)

Vezani članci

Komentari na članak

Prelistaj nove naslove »

DRAGAŠ Vrem.prognoza

Popularno

Anketa

Konvertor valuta

Video Foto

Vaktija Dragaš