Pacoli: Kosovu treba Tači, nedostaje nam hrabrost i vizija, Nesvrstani u Beogradu izazov za Prištinu

Lider Alijanse za novo Kosovo Bedžet Pacoli smatra da bi Kosovo trebalo da pronađe način da uspostavi Zajednicu srpskih opština, ističe da OVK nije činila zločine nad civilima, kao i da obeležavanje godišnjice osnivanja Pokreta nesvrstanih u Beogradu predstavlja izazov za Prištinu u procesu priznavanja i članstva u međunarodnim organizacijama.

Pacoli: Kosovu treba Tači, nedostaje nam hrabrost i vizija, Nesvrstani u Beogradu izazov za Prištinu

U velikom intervjuu za Kosovo onlajn Pacoli je naglasio da je nedavna kriza na severu Kosova "odraz situacije koja traje već godinama".

Kako komentarišete nedavnu krizu na severu Kosova i povlačenje policije, opozicija kaže da je to Kurtijev poraz u odmeravanju sa Vučićem, koji je vaš stav?

Odraz nedostatka vizije za rešavanje izazova, problema, koje imamo na našem putu izgradnje države i sa našim susedom Srbijom, i potpune integracije u međunarodnu zajednicu. To je i odraz čestih razlika koje imamo sa saveznicima i rezultat situacije koja se menja u regionu i Evropi, gde geopolitika (zbog mnogih faktora) osnažuje Vučićevu Srbiju i čini je još agresivnijom nego što je bila. Kosovo ima suvereno pravo da uvede recipročne mere u bilo kojoj oblasti, (kao što su registarske tablice), kada druga država ne poštuje iste standarde sa našim građanima i našom državom. Takve mere, kao one poslednje, trebalo je unapred komunicirati i koordinisati s našim partnerima, poput SAD i Evropske unije. Na kraju krajeva, Kurti je konačno dao prve znakove da postaje poslušni političar koji prihvata državne obaveze, poput Briselskog sporazuma.

Kurti, kada su u pitanju tablice, uprkos obećanju da će pregovarati bolje sporazume, nije uspeo učiniti ništa bolje nego što je bilo. Naprotiv, verujem da je bilo strateški pogrešno što je specijalna jedinica kosovske policije postala deo sporazuma. Sada, skoro nećemo videti posledice, ali bojim se da će se desiti ranije ili kasnije. Plašim se da će se desiti da ćemo se, kad god treba rešiti nešto na severu, vraćati u Brisel. Ne mogu reći da je ovaj poslednji sporazum bio dobar jer se radi o sporazumu o deeskalaciji, a što ga čini još problematičnijim je činjenica da se sever pretvara u posebno područje sukoba. Ovo bi kosovska politika trebalo da izbegne po svaku cenu, i za to su potrebni konsenzus i koordinacija vlade sa opozicijom i međunarodnim partnerima.

Kako procenjujete trenutnu bezbednosnu situaciju na Kosovu, stiče se utisak da pokušaji pritisaka na Srbe ne prestaju?

Pokušaji paljenja vatre na Balkanu postali su donekle normalni. Postala je igra u kojoj se meri jačina strana. Ali to ne bi trebalo da bude naša glavna briga. Kosovska briga trebalo bi da bude kako pronaći hrabrost i vođstvo za rešavanje problema na severu zemlje i kako izaći kao pobednik u Briselskom dijalogu. Ne verujem da bismo se u svemu trebali ponašati iz izolovane i suprotne perspektive. Ukoliko pogledate istoriju u poslednjih 30 godina, Kosovo ne bi bilo ono što jeste da je činilo ono što se u raznim pregovorima naziva "lošim momkom". Kosovo mora imati viziju, mora imati realnu strategiju, a ne populističku, koja ima za cilj da izazove emocije na društvenim mrežama. Mora zaista da nudi rešenja i  radi u partnerstvu sa Zapadom. U koordinaciji i saradnji sa opozicijom, građanskim društvom, i različitim akterima u zemlji, kao i srpskom manjinom koja živi na Kosovu. Ne verujem da neko ima nešto protiv naših sugrađana Srba. Vidim svuda mešane zajednice i poštovanje između Srba i Albanaca, koje je sve veće i veće.

Beograd očekuje da Priština posle osam godina sprovede odluke iz Briselskog sporazuma u vezi sa formiranjem Zajednice srpskih opština. Mislite li da je moguće da kosovske vlasti izbegnu tu obavezu?

Kosovo je u Skupštini ratifikovalo sporazum iz aprila 2013. godine. Do danas, uprkos javnim izjavama, nisam video nikakav potez Vlade Kosova da ovaj sporazum ne sprovede ili ospori legalno. Drugo, sumnjam da se i ovo može učiniti. Kosovo mora pronaći način za sprovođenje međunarodnih obaveza koje je preuzelo, ne sme se ponašati kao lenja država koja nema kontinuitet, takve države nazivaju se "lutajuće države". To ne bi trebao da bude epitet Kosova zbog populističkog ponašanja. Kosovo mora pronaći formu u okviru sporazuma iz 2013. godine i odluke Ustavnog suda za sprovođenje međunarodnih obaveza. Ovo čini Kosovo verodostojnim saveznikom. Ako pogledate Ahtisarijev paket, koji nije uzeo u obzir Ustavni sud ili zakon o međuopštinskoj saradnji, postoji dovoljno pravnih prostora u sadašnjem ustavnom okviru Kosova koji nude rešenja da Kosovo čine pobednikom. Ali, kao i obično svih ovih godina, političkoj eliti na Kosovu nedostaje hrabrosti i vizija, i više razmišljaju o tome kako će društvene mreže reagovati, nego da pronađu rešenja.

Kosovo mora sesti s Vašingtonom i Briselom i pronaći modalitet koji odgovara Kosovu, koji ne dovodi u pitanje suverenitet ili ustavni poredak Kosova i koji ne bi učinio nikakvu štetu našim srpskim sugrađanima. Prilika je zahtevati deblokadu procesa članstva u NATO i to bi bila najveća moguća garancija zaštite našeg suvereniteta i ustavnog poretka i zaštita svih građana Kosova bez obzira ko su oni. Ali za to pregovarač mora biti okretan, sa vizijom i hrabrošću. 

Vaša procena daljeg razvoja događaja oko dijaloga u Briselu? Da li je EU razočarala kosovske Albance?

Naravno, Evropska unija je razočarala građane Kosova. Nema razloga za odlaganje liberalizacije viznog režima. Evropa je danas talac svoje unutrašnje politike, populističkih kalkulacija, ali i pitanja vezanih za dijalog. S druge strane, vizna liberalizacija bi trebalo da posluži kao pouka za Kosovo. Nema večitog zamaha, kada ne uhvatimo voz nikad ne znate kada će sledeći doći. Pre pet godina, sadašnji predsednik SAD Bajden i bivši državni sekretar Džon Keri došli su na Kosovo kako bi zatražili od političke elite da odustane od razgraničenja. Postojalo je obećanje najvišeg američkog i evropskog vrha, da će, ako se ispuni poslednji uslov, vize biti ukinute. Svi su dolazili i odlazili ruku pod ruku, a mi danas kao Kosovo, plaćamo cenu lenje političke scene.

Šta mislite o ulozi SAD u daljim događajima oko sporazuma Kosova i Srbije?

Kao što se može videti, SAD imaju punu koordinaciju s Evropskom unijom. Dakle, postoji samo jedan proces dijaloga i on se održava u Briselu, gde će američka uloga biti podsticaj. Nedavna imenovanja ukazuju na snažan američki interes za rešavanje pitanja na Balkanu. Za ovo je dobro izvući pouku iz debakla s razgraničenjem, a ne ponavljati nasrtanje na Vašington. Moramo delovati kao saveznici, moramo verovati i raditi sa svojim saveznicima. Nema jačih garancija za sigurnost, suverenitet i teritorijalni integritet Kosova od Sjedinjenih Država. To se konačno videlo s krizom oko registarskih tablica. Verujem da će biti veća uloga, biće pritisaka na Prištinu i Beograd da napreduju u dijalogu, ali pitanje je da li smo spremni za to ili ćemo ponoviti greške iz prošlosti.

Vaša očekivanja od lokalnih izbora 17. oktobra i koliko su ti izbori bitni za Kosovo?

Na ovim izborima može se videti da je veći fokus na stvarnim problemima koji pogađaju građane Kosova, a ne političke teme poput onih o kojima smo do sada govorili. Što je dobro, jer trku čini realnijom i opipljivijom. Alijansa za novo Kosovo očekuje da će se ojačati u opštinama na Kosovu, posebno u tradicionalnim u kojima imamo svoje odano biračko telo, poput Prištine, Kamenice, Mitrovice… I verujemo da ćemo povećati svoju političku moć u opštinama, imamo dobre kandidate svih starosnih grupa, društvenih sektora, koji imaju jasnu viziju i program koji nude građanima.

Hoće li podrška birača za Samoopredeljenju početi da pada i od čega to zavisi?

Ovo nije pitanje za mene. Alijansa za novo Kosovo i ja smo u trci i želimo pobediti sve stranke, a cilj nam je ojačati Alijansu i podići glas građana u opštinama vizionarskim i vrlo praktičnim programom. A on je postizanje boljeg života za građane Kosova i jačanje ekonomije.

Bili ste u Hagu u zatvorskoj poseti Hašimu Tačija. O čemu ste razgovarali?

Prošle nedelje posetio sam bivšeg predsednika Hašima Tačija, koji je u Specijalnom sudu u Hagu u pritvoru skoro godinu dana. To kratko vreme koje smo proveli zajedno bilo je na obostrano zadovoljstvo. Sreo sam i bivšeg predsednika Skupštine Kadrija Veselija i bivšeg poslanika Redžepija Seljimija. U decenijama koliko se poznajemo, to je prvi put da se tako dugo nisam sreo sa predsednikom Tačijem. Kao njegov prijatelj, i kao Kosovar uveren sam da će on  izaći uzdignute glave. Predsednik Tači je potreban Kosovu jer je čovek koji je bio ključna osoba u svim državnim procesima izgradnja nove kosovske države, izgradnje koja još nije završena. Nisu optuženi pojedinci u Hagu, već Oslobodilačka vojska Kosova, a svi znamo da je njena misija bila da Kosovo učini nezavisnom i suverenom državom.

Ko je po vama bolji političar, Tači ili Kurti, i ko je učinio više za kosovsku nezavisnost?

O političarima nikada ne treba suditi o tome koliko su aktivni u politici. Predsednik Tači bio je suštinska ličnost u istoriji Kosova poslednjih decenija, od borbe za oslobođenje do proglašenja nezavisnosti. Gospodin Kurti je bio aktivan u studentskom pokretu i u uspostavljanju posleratnog pokreta Samoopredjeljenje, ne zaboravljajući vreme kada je bio i politički zatvorenik. On je sada na vlasti, treba mu vremena da se dokaže.  Ali, obojica imaju svoje mesto u istoriji, kao i drugi političari, i moramo gledati jedni druge iz pozitivnije perspektive.

U više navrata ste navodili da su protiv pripadnika OVK u pitanju političke motivisane optužnice, ali činjenica je da je mnogo srpskih i albanskih civila ubijeno na Kosovo od strane pripadnika OVK, pa i nakon ulaska NATO na Kosovo. Kako to komentarišete?

Ostajem veran toj svojoj izjavi. OVK nije počinila zločine nad civilima, prošla suđenja su to dokazala, a trenutni proces će još više pokazati koliko su kosovski neprijatelji zloupotrebili ovo pitanje. Mora biti pitanje za sve nas i mnoge druge, šta se dogodilo sa trgovinom organima i izveštajem Dika Martija? Zašto danas niko ne postavlja ovo pitanje i ostavlja da ovaj crni oblak ostane iznad Kosova, bez obzira da li se to dogodilo ili ne? Nema odgovora na izveštaj Dika Martija. Ovo bi sve trebalo da nas zabrine.

Kako komentarišete rad Donike Gervale, vaše naslednice na mestu ministra spoljnih poslova?

Spoljnu politiku vidim kao konsenzus unutrašnje politike pred izazovima koje imamo. Ne želim da govorim o ministru spoljnih poslova kao osobi, ali želim da kosovska diplomatija bude aktivnija. U narednim danima oko 80 ministara inostranih poslova iz celog sveta sastaće se u Beogradu na obeležavanju godišnjice osnivanja Pokreta nesvrstanih. Ovaj događaj predstavlja izazov za Kosovo i za proces priznavanja i članstva u međunarodnim organizacijama. Diplomatija mora aktivnije da se fokusira na suštinska pitanja državnosti Kosova, u odbrani naših interesa u inostranstvu i da bude u stanju na vreme da reaguje na korupciju srpske diplomatije.

Vezani članci

Komentari na članak

Prelistaj nove naslove »

Korona virus Statistika

DRAGAŠ Vrem.prognoza

Popularno

Anketa

Konvertor valuta

Video Foto

Vaktija Dragaš