Oko 40 hiljada Balkanaca zaposleno u Nemačkoj

Tokom prethodne dve godine, ovu mogućnost je koristilo oko 40 hiljada državljana ovih zemalja. Kompromis od pre tri godine pokazao se kao dobro i praktično rešenje, kao mogućnost zaposlenja i kao preventiva talasa izbeglica sa Balkana u Nemačku.

Za ovaj uspeh odlučan je bio rad dvaju državnih službi GIZ  (Društvo za međunarodnu saradnju)  i BA (Savezna služba rada). Zajedničkim radom u njihovim kancelarijama, koje su ih nazvale “Centar za savetovanje migranata” na Kosovu, Albaniji i Srbiji daju savete i orijentišu one koji hoće da idu legalno i da rade u Nemačkoj.

Tea Deker radi u BA i odgovorna je za međunarodnu saradnju. Ona kaže da je postignuto sprečavanje izbeglica od onih zemalja od kojih je bilo više ekonomskih izbeglica, prenosi albinfo.ch. Ona priča o “prekoj potrebi” i kada kaže ovo, ne misli samo na potrebu koju Balkanci imaju za poslom u Nemačkoj, nego i na potrebu nemačkih poslodavaca za radnicima. Upravo njihovo interesovanje je doprinelo tome da aplikanti sa ovih mesta nemaju potrebu za posebnim kvalifikacijama da bi došli u Nemačku.

Ako se prijavite u jednom od pomenutih biroa, BA u Nemačkoj nađe poslodavca koji je zainteresovan da zaposli nekoga i onda se dobije radna dozvola, sa mogućnostima nastavka iste. Deker kaže da je veća potreba za deficitarnim profesijama u Nemačkoj, kao što su usluge za stare i bolesne. Traže se takođe elektičari i drugi radnici.

Oko 40 hiljada osoba došlo je na ovaj način sa Kosova, Srbije i Albanije, a predviđa se njihovo povećanje. Ovo je i dokaz da je koordiniranje između GIZ i BA dobro funkcionisalo. Jedan od uspeha ovih službi je da se ljudima sa ovih prostora da do znanja da ih avanture azila mogu skupo koštati i ne bi im donele nikakve mogućnosti za uspeh.

Od početka GIZ je investirao oko 500 hiljada evra godišnje za četiri kancelarije. GIZ takođe pomaže izbeglicama da se nakon odbijanja Nemačke da ih primi, vrate u svoje zemlje i uspešno reintegrišu.