Novi "non pejper": Autonomija za sever Kosova sa proširenom samoupravom i institucijama

U tom dokumentu precizirano je ne samo vreme sastanka, nego i teme i ciljevi nove runde pregovora, koji je projektovan kao završnica koja bi trebalo da traje do februara 2022.

Sve bi trebalo da se konkretizuje do konačnog sporazuma u ograničenim vremenskim okvirima od oko godinu dana, konkretizuje dokument.

To je inicijativa Nemačke i Francuske, koja za cilj ima normalizaciju odnosa Srbije i Kosova pod pokroviteljstvom EU, visokog predstavnika Žozefa Borelja i Miroslava Lajčaka.

Normalizacija odnosa između obe strane biće osnovana na osnovu mandata Generalne skupštine UU Rezolucija A/64/L.65 /Rev. 1 koja pozdravlja spremnost Evropske unije da olakša proces dijaloga između strana. Rezolucija ne uključuje nijednu drugu stranu kao posrednika u dijalogu.

"Obe strane se slažu oko uspostavljanja Autonomnog okruga Severnog Kosova kao posebne administrativne jedinice regionalne samouprave na Kosovu koja ima pravo da usvaja zakonodavstvo u regionalnoj ekonomiji, finansijama, imovini, infrastrukturi, kulturi, obrazovanju, zdravstvu, socijalnoj zaštiti, pravdi i evropske saradnje u skladu sa Ustavom Kosova i zakonodavstvom o lokalnoj samoupravi", navodi se u jednoj od glavnih tačaka .

Prema tim navodima, autnomni okrug severnog Kosova obuhvatiće teritorije grada Zvečana i njegovih 35 sela, Leposavića i 72 sela, Severne Mitrovice i obližnjih katastarskih zona i Zubin Potok i 63 okolna sela.

Taj autonomni okrug "imaće guvernera koji predstavlja Vladu Kosova, Skupštinu koja predstavlja narod i Izvršno veće koje će biti zajedničko telo Autonomnog okruga, Vlade Kosova, Vlade Srbije i Evropske unije".

Druga tačka predviđena nemačko-francuskim dokumentom je status srpskih crkava.

"Srpska pravoslavna crkva biće priznata, njena imovina biće neprikosnovena i uživaće privilegovan status", navodi se u dokumentu.

Takođe je precizirano da "Crkvu i njenu unutrašnju organizaciju treba priznati kao samoupravnu organizaciju političkog i ustavnog sistema Kosova, a vlasništvo treba da bude neprikosnoveno i da uživa privilegovan status".

"Zaštićena područja treba da uključuju više od 40 crkava i kulturnih znamenitosti. Pravoslavnu crkvu na Kosovu, kao suštinski deo Srpske pravoslavne crkve, u skladu sa ustavnim promenama, trebalo bi da vodi patrijarh Srpske pravoslavne crkve, koji bi trebalo da ima sedište u Pećkoj patrijaršiji", navedeno je u "non pejperu".

Po ratifikaciji zakonskog, obavezujućeg sporazuma, Srbija se neće protiviti zahtevu Kosova ili njegovom članstvu u međunarodnim multilateralnim i regionalnim orgarizacijama, istitucijama i mehanizmima u kojima je Srbija već članica.

Takođe je predviđeno stvaranje ekonomske zone kao katalizatora i podsticaja ekonomskog za sa obe strane granice zasnovanog na konceptu Evropske regije, koja bi se protezala na region Mitrovice i Novog Pazara.

Srbija i Kosovo bi nastavili sa idejom da "nijedna od njih ne može predstavljati drugu državu na međunarodnom planu ili delovati u ime druge države", navedeno je u dokumentu.

Istaknuto je da će Srbija i Kosovo poštovati suverenitet teritorija, potpisivanje ovog dokumenta značilo bi promenu Ustava i u Prištini i u Beogradu, a zatim i međusobno priznavanje nakon ustavnih i teritorijalnih preuređenja.

Dokument  ukazuje i na neke druge tačke koje bi bile primenjivane nakon postizanja sporazuma, kao što je razmena stalnih misija  skladu sa Bečkom konvencijom o doplomatskim odnlosima.

"Obe strane će uspostaviti Savet za uzajamno prijateljstvo koji će svake godine sazivati Vlade dve države, kako bi se osigurala primena sporazuma, koji je pravno obavezujući i promovisala bilateralna saradnja u svim oblastima od interesa", navodi se u dokumentu.

Takođe je predviđeno da visoki predstavnik Europske unije Đuzep Borelj podnese izveštaj, po zaključenju pravno obavezujućeg sporazuma, u septembru 2022. Generalnoj skupštini UN na osnovu mandata predviđenog Rezolucijom A1641.