Moj susret sa Aljbinom Kurtijem

Pre nešto više od 10 godina, ušla sam u malo dvorište jedne oronule kuće, u delu Prištine koji se zove Gradić Pejton. U tom dvorištu na jednoj hoklici sedeo je tada tridesettrogodišnji Aljbin Kurti. Nije mi u tom trenutku padalo na pamet da taj prizor može da bude uvod jednog teksta koji će se baviti budućim premijerom Kosova.

Moj susret sa Aljbinom Kurtijem

Malo poznat srpskoj javnosti, Aljbin Kurti je sa svojom strankom Samoopredeljenje na prošlonedeljnim izborima na Kosovu dobio najveći procenat glasova, i vrlo je izvesno da će sa strankom LDK napraviti koalicionu vladu na čijem čelu će biti upravo on. Pored toga što je u nedelju Kosovo Srbiji održalo lekciju iz demokratije, najčešće pitanje ove nedelje u Srbiji je ko Aljbin Kurti, šta je njegova vizija Kosova, a posebno šta je njegova politika prema Srbiji.

Ni na jedno od ovih pitanja nije lako odgovoriti, ali je Aljbin Kurti sigurno jedan od najinteresantnijih političara u regionu. Čak i za one koji prate kosovsku politiku, njegova pobeda na izborima jeste iznenađenje, ali u jednom delu srpske javnosti postoji prećutno oduševljenje što će ovaj čovek postati premijer Kosova. Kako bih približila zašto i sama spadam u taj deo javnosti, moram se vratiti 10 godina unazad i na moj prvi susret sa Kurtijem.

U to vreme, 2009. godine, Samoopredeljenje je bio levo radikalan pokret sačinjen od izuzetno mladih ljudi, koji su se okupljali u oronuloj kući, dobijenoj na korišćenje od jednog simpatizera. Njihove akcije su se zasnivale na uništavanju automobila koji su pripadali EULEX-u, njihova retorika je bila vrlo oštra prema Srbiji, ali i prema vlasti u Prištini, najčešće su interpretirani kao zagovornici ujedinjenja Kosova sa Albanijom.

Međutim, umesto tvrdih stavova, nacionalizma i populističkog ludila, Aljbin Kurti je na mene ostavio utisak jednog od najpametnijih ljudi sa kojima sam ikada razgovarala. Taj utisak me nije napustio svih ovih godina. Objašnjavao je poziciju Kosova, koje kao i svaka država na svetu, mora da se izbori za svoju potpunu nezavisnost – ne samo od Srbije već i međunarodne zajednice – kao i za svoje pravo na samoopredeljenje. U tom trenutku ovo je delovalo kao najnormalnija opcija na svetu. Nikada neću zaboraviti kako nam je objašnjavao da će Evropa svima nama dozvoliti da se valjamo u blatu dokle god želimo, ali nam nikada neće dozvoliti da to blato unesemo u Evropu.

Godinu dana nakon tog sastanka, Samoopredeljenje je postala politička partija, koja je sebe opisivala kao jedinu pravu levicu na Kosovu, ali koja je i dalje imala vrlo kontroverzne akcije. Možda je najpoznatije prevrtanje kamiona sa srpskom robom na Kosovu, jer su tražili reciprocitet sa Srbijom. Polako, ali sigurno, podrška Samoopredeljenju je rasla među kosovskim stanovništvom.

Tada su već imali svoje prostorije, fensi kancelarije i ubrzo su im se priključile mnoge kosovske istaknute ličnosti, poput Špenda Ahmetija koji je kasnije postao gradonačelnik Prištine o kome je pisao i New York Times. Vremenom su postali i parlamentarna stranka sa oko 15% podrške. Ali kako se svaka vlast kvari, tako je i Samoopredeljenje počelo da se suočava sa problemima unutar stranke. Aljbin je bio izložen velikim pritiscima i gubio podršku glasača, ali i svojih političkih sledbenika. Što je gubitak bio veći, tako je i njihov nacionalizam i populizam rastao.

Samoopredeljenje je nastavilo sa svojim akcijama, koje su izazivale burne reakcije javnosti. Sam Aljbin je nekoliko puta hapšen i osuđivan. Pre tri godine, poslanici i poslanice Samoopredeljenja su bacali suzavac u Skupštini Kosova, pokušavajući da blokiraju sednice kako Hašim Tači ne bi postao predsednik. Najglasniji su bili u borbi protiv korupcije, u protivljenju pregovorima sa Srbijom, ali nikada nisu bili protiv razgovora sa Srbima na Kosovu.

 

“Što je gubitak bio veći, tako je i njihov nacionalizam i populizam rastao.”

 

Iako deluje kao da Aljbin Kurti ni po čemu nije poseban, on to zaista jeste. Jedan moj prijatelj je to najbolje objasnio rečima: “Nikada do kraja nisam bio siguran da li je on baš dobar ili baš loš”. On je svakako čovek vrlo čvrstih uverenja, kojih se držao čak i dok je bio u Srbiji u zatvoru optužen za terorizam, kada je odbijao da se brani, govoreći da njemu može da sudi samo sud koji priznaje njegov narod. Sa druge strane albanski nacionalizam koji zastupa izaziva nelagodu.

A onda opet, to je čovek koji priča tečno srpski jezik i zbog koga je celo Samoopredeljenje čitalo Dimitrija Tucovića. Godinama je nama u razgovorima govorio da on želi da vidi Srbe u svojoj partiji, a to je i ponovio u svom pobedničkom govoru u nedelju. Poznajem tvrde liberale, koji su sa sastanaka sa njim odlazili potpuno omađijani, iako se u normalnim okolnostima ni sa čim ne bi složili sa njim.

Aljbin Kurti je čovek vizije i ideje sa kojom ne morate da se slažete, ali on će vas naterati da je čujete. Neće vas ubeđivati, niti se sa vama raspravljati, ali će na kraju uvek biti u pravu. Neverovatno je inspirativna njegova spremnost da se bori do kraja za ono u šta veruje.

Njega imati za pregovaračkim stolom, sigurno neće biti lako ni za koga, jer je on čovek koji ne kalkuliše sa svojim uverenjima, i upravo je  to ono može otvoriti potpuno nove vidike u odnosu Srbije i Kosova. Takođe, on je zaista nova generacija političara na Balkanu, bez ikakvog tereta prošlosti i što je još važnije – bez ratnih zločina nad glavom.

Ukoliko Aljbin Kurti zaista postane premijer, biće to pravi test njegovih uverenja i njegovog neverovatnog političkog talenta. Za mnoge od nas, to će konačno presuditi da li je baš dobar ili baš loš.

“Suzavac nije ni pištolj, niti igračka” je rečenica koju je on izgovorio na nekoj poslednjoj kafi koju smo pili, a koja ga meni najbolje opisuje. I ako postoji jedna stvar koju možemo da naučimo iz iskustva Aljbina Kurtija, onda je to da: dokle god veruješ u nešto, postoji i način da se za to izboriš.

Izvor: (talas.rs)

Vezani članci

Komentari na članak

Prelistaj nove naslove »

DRAGAŠ Vrem.prognoza

Popularno

Anketa

Konvertor valuta

Video Foto

Vaktija Dragaš