Kurti: Zašto da žurimo u dijalogu sa Srbijom?! Mi smo nezavisna zemlja

U susretu sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem u okviru obnovljenog političkog dijaloga u Briselu, kosovski premijer je danas izvestio poslanike o dosadašnjem napretku u dijalogu.

Predstavio je „Izveštaj o dosadašnjem napretku pregovaračkog procesa sa Srbijom“. Za dokument kaže da je „početna tačka“ za analizu procesa, ne i platforma za dijalog na kojoj insistira opozicija, a koju je Kurti prethodno obećao tek nakon susreta u Briselu, jer ga vidi kao pripremu za „naredni dijalog“.

Predstavlja svojevrsni vremeplov dijaloga – onako kako je aktuelni kosovski premijer sa svojim timom video ono što se u dijalogu i pripremi za isti pod posredstvom EU događalo proteklih godina.

Broj registrovanih sporazuma, koje je Kurtijev kabinet potpisao u arhivi različitih dokumenata iz dosadašnjeg dijaloga i u vezi sa njim, varira od 15 do 53, a očekivanja su bila velika, podseća:

Da će se izbeći srpske intervencije na Kosovu, ukinuti sve paralelne strukture na Severu unaprediti regionalna, NATO i evropska integracija, ekonomski razvoj i postići konačni sporazum sa Srbijom.

Sporazumima kojima se „nije nužno odražavala situacija na terenu“, stvorila se iluzija da je dijalog Kosovo i Srbiju vodio ka normalizaciji, a zapravo se sa spoljašnjih pitanja u dijalogu prešlo na pitanja unutrašnjeg uređenja Kosova, te je tehnički dijalog postao politički, a pažnja se skrenula sa konačnog sporazuma.

Srbija je označena kao strana koja je „dosledno podrivala zajedničke napore za uspeh“, što se prema Kurtijevoj ekspertizi navodno vidi u velikoj većini dosadašnjih sporazuma.

Istovremeno, kašnjenja u njihovoj primeni „stvorila su plodno tle za opasnu degeneraciju paralelnih i koordinisanih agendi pregovaračkih strana“, tvrdi Kurti.

Ta se „degeneracija“ izvodila u fazama preko incidenata na terenu, kao što su atentat na Olivera Ivanovića, „značajno odstupanje izbornog procesa“ u četiri opštine na severu Kosova, „moguće orkestrirano“ hapšenje Đurića, srpsko-ruski voz i „šetnje Gazivodama“.

„Time se stvarao utisak da se normalizacija može postići samo odvajanjem Kosova, koje je tada upakovano za stanovništvo Kosova kao ideja za razmenu teritorija“, kazao je Kurti.

Kurti je ritikovao i ono što je video kao greške u pripremi za dijalog, a čija je osnova za kosovskog premijera inicijalno bila jasna i neupitna kada je u pitanju „nezavisnost Kosova“.

To što je evropski posrednik označen kao statusno neutralan, za Kurtija je jedan od primera takve štete. Takođe, kao grešku je označio i to što je dijalog započeo „bez eksplicitnih principa“, naročito kada su u pitanju očekivanja od ishoda, već se umesto toga primenio pristup „korak po korak“.

Greška je i to što se izašlo u susret pet zemalja EU, kako bi bile deo procesa, a posebno to što se „sa tehničkih pitanja“ prešlo na, kako to Kurti vidi, politička pitanja o unutrašnjim poslovima Kosova.

Još jednu grešku EU Kurti vidi u „asimetričnom pristupu“ – povezivanju dijaloga sa evropskim integracijama Kosova.

Konačno, za Kurtija je pogrešna žurba Kosova u dijalogu.

„Pa zašto žuriti? Kada je proglašena nezavisnost, u Srbiji nikome nije padao na pamet da je prizna. Zašto ova zavisnost nezavisnog Kosova od priznavanja naše nezavisnosti od Srbije? Nezavisnost nije proglašena da bi se nekadašnja zavisnost od Srbije zamenila zavisnošću naše države od priznanja Srbije“, objasnio je, naglasivši na kraju: Mi nikome nismo dužni,  ali oni su nama mnogo dužni.

Kurti je ubrzo i napustio sednicu, a pošto se ni nakon pauze nije vraćao, poslanici opozicionih stranaka su iz tog razloga odlučili da ne nastave više rad.

Sednicu je u prvom delu obeležila snažna kritika upućena premijeru Kosova od strane upravo opozicionih lidera.

Oni su ga kritikovali da na dijalog odlazi nepripremljen, da ima pogrešan pristup dijalogu i da ide bez platforme i strategije, kao i da se „krije od Srbije i međunarodnih saveznika“.