Kurti: Nisam pozvan na diskusiju o ZSO, upozoreni smo na smanjenje podrške Zapada ako ne budemo konstruktivni u dijalogu

Kurti je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa rekao da je taj sastanak rezultat insistiranja izaslanika Sjedinjenih Američkih Država za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara.

"Očekujem da Eskobar u Beogradu kaže da Srbija treba da prizna Kosovo, a ne da u Prištini kaže da će se do Zajednice doći, bez obzira na moj stav", rekao je Kurti.

Govoreći o evropskom planu za normalizaciju kosovsko-srpskih odnosa, Kurti je rekao da mu on nije predstavljen u formi "uzmi ili ostavi", već kao platforma za dalju diskusiju.

On je ponovio da je evropski predlog dobra osnova za razgovor, ali je rekao da ne sadrži sve ono što bi Kosovo želelo.

Kurti je rekao i da očekuje intenzivan dijalog sa Srbijom, kako bi dogovor bio postignut u pomenutom vremenskom okviru, a to je, prema njegovim rečima, mart 2023. godine.

Kosovu i Srbiji je predloženo ono što se sada zove evropski plan za normalizaciju odnosa, koji podržavaju Sjedinjene Američke Države. Da li prihvatate ovaj plan?

Još na jesen prošle godine sam rekao da je predlog Evropske unije, koji podržavaju Francuska, Nemačka i SAD, dobra baza za dalje diskusije, da je pogodna platforma i okvir da se ide napred. Stoga sam uvek bio konstruktivan u pristupu ovom predlogu koji ima jezik, možemo reći, univerzalnih pojmova kao što su nezavisnost, teritorijalni integritet, suverenitet, zatim demokratija, vladavina prava, samoopredjeljenje. Dakle, stvari koje smo uvek afirmisali kao Republika Kosovo i kao narod, kroz godine i decenije.

Može li se reći da je ovaj plan nacrt sporazuma, okvirni sporazum, ili sadrži principe o kojima se može napraviti opšti sporazum?

Ima pet rečenica u preambuli i deset članova. Ja sam poslao i svoje komentare budući da mi nijednom nije rečeno da je ovo predlog "uzmi ili ostavi". Dakle, nije bilo takvog ultimatuma nijednom.

Prema tome smo rekli da, u principu, to smatramo dobrom osnovom za dalje diskusije, na čemu ćemo se angažovati kada god nas pozovu u Brisel. Naravno, mnogo toga se treba razjasniti tu jer jedan sporazum je održiv kada se uklone dvosmislenosti i samo kada je stabilan na taj način, može zaista da se sprovede.

Na poslednjem sastanku 20. januara insistirao sam da bude i pet država, one koje će promeniti stav putem akta saglasnosti, jer potpuna normalizacija biće potpomognuta upravo putem priznanja pet država koje se još nisu pridružile većini država članica EU.

Dakle, moj glavni prigovor, a ima i drugih, ali glavni prigovor koji sam spomenuo na poslednjem sastanku, tiče se univerzalnog priznanja koje nam je potrebno unutar EU i NATO, gde težimo da se učlanimo.

Možemo li govoriti i o ostalim primedbama koje spominjete? Kažete da je to dobra osnova za dalju diskusiju, ali zbog kojih tačaka ste skeptični?

Ja sam govorio na sastancima, a takođe sam i uložio i pismene komentare, tako da nije prikladno da sada ugrozimo poverljivost razgovora. Ali, znam da nije tačno da je druga strana prihvatila ovaj predlog. I ona je dala svoje prigovore.

Moj utisak je da je odzvanjanje kako je Beograd prihvatio evropski predlog, više u funkciji vršenja pritiska nad Kosovom nego što je prava istina zato što su oni podneli zahteve koji nas udaljavaju od normalizacije. Dakle, podneli su zamerke koje nas udaljavaju od normalizacije, dok su zamerke koje sam ja podneo zamerke koje nas još više približavaju sporazumu o normalizaciji.

Vi znate da su predsednik SAD Džo Biden, kancelar Nemačke Olaf Šolc, rekli da nam je potreban zakonski i međunarodno obavezujući sporazum, koji će doneti potpunu normalizaciju odnosa sa recipročnim priznanjem u centru.

Na šta je druga strana prigovorila?

Opet, ne mogu da kažem to u ime druge strane, ali znam da su oni poslali svoje komentare i primedbe i nije tačno da su u potpunosti prihvatili predlog. U međuvremenu, ne zaboravimo da je 27. oktobra, zapravo zvanično, glasanjem na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost u Beogradu, predlog jednoglasno odbijen.

Dakle, svi koji su učestvovali na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost u Beogradu, gde su bili i predsednik Srbije, i premijerka, i ministar spoljnih poslova i mnoge državne institucije, jednoglasno su odbacili predlog Evropske unije. Međutim, oni su sada, 20. januara, bili pozitivniji, ali nije tačno da su to u potpunosti prihvatili, jer su dali svoje primedbe, koje su, po mom čvrstom uverenju, abnormalne.

Da li je od tada do sada došlo do suštinskih promena u predlogu?

Verujem da je osnova (za dijalog) onaj (predlog) od 9. septembra prošle godine, koji je došao tri nedelje nakon sastanka u Briselu 18. avgusta koji je bio veoma važan jer je agenda bila jasna sa logičnim redosledom. Prva tačka opšti okvir sporazuma, druga tačka aktuelna pitanja. Dakle, u funkciji opšteg okvira sporazuma, izaslanici Lajčak, Plotner i Bon su doneli predlog 9. septembra.

Očekivao sam redovnije mesečne sastanke, kao što smo se dogovorili 18. avgusta. To se nije desilo. Verovao sam da je to možda zbog odbijanja Srbije, ali možda posrednici imaju neki plan za koji mi i ne znamo. Ali, greška je što je sastanak od 20. januara nije desio 20. septembra, a istovremeno mislim da nije pravi način da se direktni sastanci u Briselu sa posrednicima, zamene šatl diplomatijom u Prištini i Beogradu.

Međunarodni izaslanici su nakon prošlosedmičnog sastanka rekli da očekuju više razumevanja od vas. Na šta su mislili, za koje delove niste imali razumevanja?

Nisam rekao nešto što nisu očekivali, imajući u vidu komentare koje sam poslao i moje javne izjave. E sada, ako su očekivali nešto više, trebalo je da to kažu. Sa moje tačke gledišta, sve je bilo korektno, sastanak je bio veoma sadržajan.

Ali, pre svega, ne slažem se da se sa 33 Briselska sporazuma, koji su potpisani deceniju pre nego što sam došao na vlast, stvara hijerarhija među njima, jer to nije u redu. Oni imaju hronologiju, ali ne hijerarhiju. Sva 33 Briselska sporazuma pripadaju horizontalnoj ravni i ne možete praviti izbor tako što ćete podeliti željene sporazume koji idu u korist za nekoga.

Pre nego što dođemo do prošlih sporazuma, gospodin Lajčak je u svom poslednjem intervjuu rekao da sa evropskim planom Kosovo dobija mnogo, a ne gubi ništa. Da li delite ovo mišljenje s njim?

Kosovo ne može da izgubi jer mi smo ovde kao Vlada Kosova da zaštitimo i uzdignemo Kosovo.

Govorimo o predlogu kao takvom?

Ali nije baš sve ono što želimo. Dakle, nije da Kosovo gubi, nego Kosovo ne postiže ono što za šta verujemo da je ispravno, ne samo poželjno. Ali kada počnemo razgovore i kada se otvori pitanje sporazuma, na osnovu evropskog predloga, onda ćemo moći da razgovaramo o tim detaljima. Ali, to ne znači da tumačimo sporazum kao srpska strana, pa čak i kao posrednici.

Do sada objavljene verzije ovog plana ne pominju međusobno priznanje. Da li to sporna tačka za vas?

Nesumnjivo, za nas svaki sporazum koji u središtu nema uzajamno priznanje nije potpun sporazum o punoj normalizaciji, a sa druge strane, predlog Evropske unije ne pretendira konačni sporazum. To se čak i ne zove konačni sporazum, a ja s pravom verujem da nije, jer mora da se razgovara. To je zajednička platforma za razgovore. To nije konačna verzija tipa uzmi ili ostavi. Ni nama, ni u Briselu, ni u Prištini nije tako rečeno.

Međutim, prema rečima izaslanika, postoji pogodan trenutak za koji smatraju da je korak napred. Mart se spominje kao vreme kad će se znati kako dalje. Mislite li da će do marta biti značajnog pomaka u tom pravcu?

18. novembra prošle godine bio sam u Talinu, u zvaničnoj poseti Estoniji i tamo sam dobio poziv da učestvujem na sastanku u Briselu 21. novembra. Tada sam prvi put video mart 2023. godine, kao poslednji rok kada bismo morali da se dogovorimo. Za mene je potpuno razumno da što pre postignemo dogovor, ali za to se moraju voditi intenzivni razgovori. Zato me čudi kako se s jedne strane radi na predlogu, a sa druge strane se ne insistira na čestim sastancima.

Lajčak je takođe rekao da će do marta biti poznato koja strana može biti nekooperativna u procesu. Spomenuo je čak i sankcije protiv Kosova ili Srbije, u zavisnosti od toga koja država neće sarađivati. Da li vam je rečeno o mogućim sankcijama ako ne bude uspeha u ovim pregovorima?

Kosovo se pridružilo Evropskoj uniji, Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji u pogledu sankcija protiv Ruske Federacije i njihove invazije na Ukrajinu. Srbija nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji, a možda bi trebalo razmisliti o sankcijama koje Srbiji treba uvesti, zato što ne uvodi sankcije Rusiji.

Naravno, određeni procesi mogu da dovedu do odugovlačenja, ali verujem da je najmoćnija garancija koju ima Republika Kosovo poslednji Izveštaj o napretku iz oktobra prošle godine, koji je najbolji izveštaj koji smo ikada dobili kao ocenu za našu zemlju.

U ovom slučaju, treba naglasiti da ne postoji nijedno polje u kojem imamo ili nazadovanje ili stagnaciju. Reč je samo o različitim vidovima napretka. Stoga procena za Kosovo treba da se zasniva isključivo na onome što radimo u našoj zemlji u smislu evropskih vrednosti i ekonomskog rasta, a ne u smislu poslušnosti, da kažemo političkog ili bilo kog zvaničnika.

Ponavljam pitanje. Da li vam je rečeno da se Kosovo može suočiti sa sankcijama kao što je gubitak podrške ili smanjenje međunarodne podrške ako ne bude napretka?

Vidite, nemamo ništa konkretno. Ali, možda su implicirali ili nagovestili da očekivana podrška Kosovu neće biti takva ako se Kosovo, recimo, ne bude smatralo konstruktivnim. Ipak, pored toga što smo veoma konstruktivni, mi smo i posvećeni i kreativni.

Međunarodni faktor je nedavno pojačao pritisak za formiranje Zajednice srpskih opština. Rekli ste da ne želite da imate Republiku Srpsku unutar Kosova. Međutim, SAD insistiraju da neće dozvoliti Republiku Srpsku na Kosovu. Zašto ne verujete američkoj garanciji?

Naravno, Beograd želi Republiku Srpsku unutar Kosova, kao što ima u Bosni. Vi znate da Srbija de jure priznaje Bosnu i Hercegovinu, ali je de facto ne priznaje. I ne kriju svoju nameru da stvore Republiku Srpsku u okviru Kosova. Smatramo da takav rizik postoji, ali moramo biti oprezni, budni i ne dozvoliti ga. Ali, ne zaboravljajući da ako je nešto malo bolje od Republike Srpske, nije nužno dobro. Dakle, čak i ako kažemo da neće biti Republike Srpske baš kao što je Srpska, to nije garancija da će, ako ne bude Republike Srpske, i naš rad biti veoma dobar.

Više puta sam naglasio da ne poričemo da su naši preci pravili velike greške i ostavljali nam u amanet situaciju u kojoj se nalazimo. Međutim, sa druge strane, moramo ponoviti da ZSO, sve dok je jednonacionalna zajednica, ne podržava ustavnost Kosova, koja je zasnovana na predlogu Martija Ahtisarija.

Onda, nema šanse da Srbija kaže da je država Kosovo lažna i da mi date pravu ZSO, tako da nema logike za to insistiranje. I takođe, kada Srbija traži nešto za Srbe na Kosovu, treba veoma ozbiljno da razmisli da se princip reciprociteta ne može zanemariti.

Manjina u Srbiji ima više nego manjina na Kosovu, a samo četiri odsto je Srba na Kosovu. Pre 15 godina Kosovo je proglašeno multietničkim i insistiranje na monoetničkom udruživanju zaista nije u redu. Zalažem se da svi Srbi štite svoja prava, da saslušamo njihove zahteve i izađemo u susret njihovim potrebama. Međutim, ne mogu da nadoknadim Srbiji što je izgubila rat u proleće 1999. godine.

Američka ambasada na Kosovu će 31. januara organizovati sastanak na kojem će se razgovarati o ZSO. Hoćete li prisustvovati ovom sastanku?

Nisam pozvan na taj sastanak, ali oni koji su pozvani treba da odu na taj sastanak i razgovaraju o tome. Ali, ponavljam, od 33 Briselska sporazuma, nijedan se ne može izabrati jer ne postoji hijerarhija. Ne mogu se kreirati nikakve veštačke hijerarhije, osim hronološkim redosledom. Međutim, s druge strane, čak ni u predlogu Evropske unije ne postoji bilo koji član, za koji se smatra da uključuje Zajednicu srpskih opština. Dakle, verujem da je ovaj sastanak posledica insistiranja zvaničnika američkog Stejt departmenta, koji je i specijalni izaslanik za Balkan i koji je izjavio da, bez obzira na premijera Kosova, ZSO mora da se formira.

Očekivao sam da će se u Beogradu izjasniti da, bez obzira na predsednika Srbije, Srbija treba da prizna Kosovo umesto da u Prištini kaže, bez obzira na premijera Kosova, treba formirati ZSO.

Hoćete da kažete da dok ste vi na čelu Vlade, ne može postojati Zajednica srpskih opština?

Nisam jedini koji ovo govori. ZSO, bez otvaranja pitanja konačnog, pravno obavezujućeg sporazuma, sa uzajamnim priznavanjem u centru, ZSO zasnovana na istoj etničkoj pripadnosti, ZSO sa nelegalnim strukturama na severu, koje su blokirale 16 ilegalnih puteva, takva ZSO  nije ni održiva, a naravno ni prihvatljiva.

Ali postoji li neka vrsta udruženja koja vam je prihvatljiva? U kom formatu biste prihvatili neku vrstu zajednice opština ili srpske zajednice na Kosovu?

Imamo Asocijaciju kosovskih opština i tamo su i opštine sa srpskom većinom. Ja sam za udruženja koja su razvojna, demokratska, zasnovana na evropskim vrednostima, a ne na nacionalnoj osnovi, etnicitet ne treba da bude osnova Zajednice opština.

Znate da je čak i predlog  Martija Ahtisarija dao pravo veta za toliko stvari u Skupštini Kosova predstavnicima srpske manjine upravo zato da ne bude dozvoljena teritorijalizacija prava. Zajednica opština sa srpskom većinom nema za cilj povećanje prava Srba, već teritorijalizaciju tih prava, kao što su to učinili u Bosni i Hercegovini. Dakle, u Bosni imaju pravo veta, ali u isto vreme imaju i teritorijalizaciju svog prisustva. To je ono čemu teže na Kosovu, dok nastavljaju da ne prihvataju zločine počinjene tokom rata na Kosovu i da održavaju dobre odnose sa Kremljom u Rusiji.

Američki specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar je 13. decembra rekao da će, citiramo, "Zajednica biti formirana, SAD će biti deo procesa, a Vlada Kosova može da razvije ovu diskusiju sa alternativnim partnerima". Šta mislite ko bi mogli biti alternativni partneri i da li je ovo poruka za vas?

Mislim da ga treba pitati. Trebalo bi da pitate gospodina Eskobara šta on misli. Znam puno stvari, ali nije u redu pričati o tome šta su drugi ljudi mislili kada su nešto rekli. Mislim da je bolje pitati njih.

Nastavlja se međunarodno insistiranje na formiranju ZSO. Vaše insistiranje je da se ovakvo udruženje ne formira. Može li Zajednica biti okidač za vašu ostavku?

Ne mislim da je ZSO samo projekat, koji ima samo premijera kao prepreku. To je prepreka ustavnosti, zakonitosti, demokratiji, narodu Kosova i ne verujem da je Kosovu hitno potrebna.

Kosovu je hitno potrebno međusobno priznanje sa Srbijom.

Oni koji dan i noć pričaju o Udruženju, a Srbija kaže da vas nikad neće priznati, pomažu joj. To nije fer prema napaćenom narodu Kosova. Ne možete staviti kola ispred konja. Međusobno priznavanje je centralno. Predsednik Bajden rekao je da je normalizacija odnosa postignuta sporazumom usmerenim na međusobno priznanje. Velika je greška u političkom i javnom diskursu ukloniti međusobno priznanje iz centra i tamo smestiti Zajednicu. Ne mogu ovo prihvatiti. Predsednik Bajden je dao druga uputstva i trebamo voleti svoju državu, svoju domovinu, čak više od predsednika Bajdena, ne manje od njega.