Kurti: Intervenisali bismo pre Nove godine da nisu uklonili barikade; Većina Srba prihvata nezavisnost

Evropski predlog sporazuma sa Beogradom uključuje univerzalne koncepte koji sporazum čine održivim, smatra kosovski premijer, ali i kaže da srpska strana nije davala znake da je spremna da ga prihvati. U intervjuu za Glas Amerike govorio je i o barikadama, navodeći da bi Kosovska policija interevenisala da nisu bile uklonjene pre Nove godine. Iznosi tvrdnju da „velika većina“ Srba prihvata nezavisnost Kosova, a dok su oni koji to ne misle „na platnom spisku Srbije“. Ponavlja da je sporazum o ZSO jedini koji nije prošao test Ustavnog suda.

Kurti: Intervenisali bismo pre Nove godine da nisu uklonili barikade; Većina Srba prihvata nezavisnost
Iz straha ih postavili, iz straha uklonili

Nedelju dana nakon uklanjanja većine barikada sa Severa Kosova, upitan šta je ponudio u zamenu za njihovo uklanjanje, kosovski premijer kaže – „ponudili smo svoju ljubaznost KFOR-u, koji je tražio još malo vremena da ih ukloni bez intervencije naše policije“.

Kurti čak tvrdi da bi Kosovska policija intervenisala pre Nove godine da barikade nisu uklonjene.

„Dali smo KFOR-u vreme koje je tražio jer je, naravno, bolje da ih uklonimo bez intervencije. Dakle, nije da smo se obradovali intervenciji policije, želeli smo da to obezbedi KFOR, koji 23 godine neprekidno afirmiše slobodu kretanja, a dobro je da su oni koji su postavili barikade njih uklonili. Moje čvrsto uverenje je da su ih iz straha postavili, a iz straha uklonili“, kazao je Kurti.

Kosovski premijer ujedno tvrdi da „nije bilo dogovora“ u vezi sa uklanjanjem barikada, ali je potvrdio da je Priština komunicirala sa ambasadorima Kvinte i sa KFOR-om i EULEX-om.

„Međutim, mi nismo ponudili ništa u zamenu, osim produžetaka za KFOR. Takođe, bilo je jasno da su te barikade podigle nelegalne strukture Srbije koje su se pretvorile u kriminalne bande baš u vreme kada smo se dogovorili da izbore u četiri opštine na Severu odložimo za april 2023. godine. Dakle, na neki način, upravo kada smo mi dali ustupak, oni su postavili barikade jer su ostali bez izgovora“, kazao je.

Upitan da li je bio uplašen, odnosno da li je postojala opasnost da zbog tenzija na Severu dođe do novih sukoba, Kurti kaže da je zabrinut i oprezan, ali i da se ne boji.

Ipak, priznaje da je postojao rizik, ali, kako kaže, zbog Srbije.

Za Srbiju je još jednom kazao da je „proruska“, „autokratija“, „neprijateljska država koja ne menja Ustav“, da se „ne udaljava od prošlosti – Miloševića, ni sadašnjosti – Putina“.

Kaže i da ne očekuje da će Beograd da promeni svoj pristup Kosovu.

„Ne znam šta još treba da se desi da bismo razumeli sa kakvom Srbijom imamo posla. I u ovoj situaciji, moramo zajedno da se suprotstavimo Srbiji koja je agresivnija i neprijateljskija nego ikada ranije otkako smo proglasili nezavisnost“, poručio je.

Kaže da želi uzajamno priznanje, ali i da Kosovo mora da se razvija dok do toga ne dođe.

ZSO nije prošla test Ustavnog suda

Tokom, ali i nakon najnovije krize na Severu Kosova međunarodni predstavnici sve odlučnije pozivaju na sprovođenje svih dogovorenih sporazuma, sa posebnim akcentom na formiranje Zajednice srpskih opština.

Upitan o tome da li je počeo da radi na primeni ovog sporazuma, Kurti kaže da su u Briselu sklopljena 33 sporazuma pre nego što je preuzeo funkciju premijera, ali i da samo jedan „nije prošao test Ustavnog suda“.

„I upravo na tome Srbija insistira. Srbija nije sprovela dve trećine sporazuma, iako ih je potpisala. Ona insistira samo na ovome. Međutim, videli ste i u decembru, Srbija nije zainteresovana za udruživanje opština, već za udruživanje barikada“, kazao je Kurti.

Na kritike zbog nesprovođenja Sporazuma o ZSO, Kurti ukazuje na 14. tačku dokumenta.

„Taj sporazum, zanimljivo je, ima i 14. tačku koja kaže da Kosovo i Srbija neće kočiti jedna drugu u pogledu evropskih integracija. Srbija je prekršila ovu tačku“, poručio je Kurti, podsetivši da je sa predajom zahteva Kosova za članstvo u EU, predsednik Srbije saopštio da je uputio pisma zemljama koje su deo ove unije, a koje nisu priznale Kosovo.

Taj sporazum koji Srbija toliko voli, prekršila je u trećoj nedelji decembra

Kurti: Velika većina Srba prihvatila nezavisnost

Kurti kaže na Kosovu postoje manjine, koje su prihvatile nezavisnost Kosova. Ujedno tvrdi i da velika većina Srba prihvata nezavisnost.

„Oni koji su na platnom spisku Srbije ne prihvataju nezavisnost“, smatra Kurti.

Teritorijalna razmena je propala kao projekat, ali nije mrtva kao ideja

Kurti je govorio i o francusko-nemačkom, odnosno Evropskom predlogu, navodeći da je on dobra osnova za rešenje.

Kaže da ovaj predlog uključuje univerzalne koncepte koji sporazum čine održivim, ali da, prema njegovim rečima, Beograd nije davao znake da je spreman da prihvati to.

On pozdravlja to što, kako tvrdi, u predlogu stoje pojmovi poput jednakosti, samoopredeljenja, suvereniteta.

„Čini se da je to najviše omelo Beograd i upravo da zapečati odbijanje ovog predloga, istupili su iz institucija na Kosovu severno od Ibra i ovim barikadama na jednoj strani želeli da teritorijalizuju pitanje u okviru nostalgije za tzv. teritorijalnu razmenu koja je propala kao projekat, ali nije mrtva kao ideja, a sa druge strane hteli su da uguše politički pluralizam srpske zajednice koji se zapravo rađa sa Nenadom Rašićem i Radom Trajković“, ocenjuje Kurti.

Na konstataciju da se u francusko-nemačkom predlogu ne pominje međusobno priznavanje, Kurti je rekao da ne misli da se rezultat može znati pre nego što pregovori počnu, ali da je forma tog rezultata poznata i njemu jasna. To je, tvdi, potpuna normalizacija odnosa koji su sada „nenormalni“.

Kurti ujedno kaže da ovog meseca očekuje posete svih izaslanika – i evropskih i američkih, iz Berlina i Pariza.

„Sada je na njima da pojačaju svoje napore kao posrednici što jesu, ja sam uvek spreman i otvoren“, poručio je Kurti.

Vezani članci

Komentari na članak

Prelistaj nove naslove »

DRAGAŠ Vrem.prognoza

Popularno

Nema aktuelnosti za danas!

Anketa

Konvertor valuta

Video Foto

Vaktija Dragaš