Kratka ocena presude KO 72/20 Ustavnog suda

1. Uredba predsednika Tačija o imenovanju mandatara Avdulaha Hotija za sastav nove vlade bila je neustavna, tako da je on izašao van svojih ustavna ovlašćenja.

Ustavni sud Kosova je u svojoj presudi  slučaja KO / 20 prilagodio neustavni koncept u normu. Evo četiri primera u nastavku.

2. Vreme: Ustavni sud nalazi da Ustav ne predviđa vremenske rokove u kojima pobednička stranka mora predsedniku dati ime mandatara. Međutim, nakon te konstatacije, Sud u presudi određuje sam rok. Kaže da proces ne može proticati neoročen, a zatim navodi rokove za donošenje odluka u drugim procesima  – za koliko dana treba glasati za vladu i predsednika - i na kraju konstatuje da se ovo formalno "savetovanje" mora završiti što je pre moguće i da u sebi  sadrži zahtev za brzom dinamikom interakcije“.

„ U Ustavu ne postoji formulacija u “najkraćem mogućem roku“ iz jednostavnih razloga, jer to nije merljiva kategorija. Ono što je nekome najbrže može biti sporo za nekoga drugog.

Ne verujem da postavljanje vremenskog ograničenja „što je pre moguće“ kao ustavne obaveze ima primer u svetu ili u bilo kojem zakonskom ugovoru.

3. Blokiranje: Ustavni sud nalazi da proces konsultacija ne može blokirati funkcionisanje institucija. Međutim, Ustav ne sadrži član koji to zabranjuje. Kao i kod koncepta 'vremena', ono što nekome izgleda kao blokiranje  za nekog drugog nije. Štaviše, blokiranje ili deblokiranje legitimni su politički alati u parlamentarizmu.

4. Priroda konsultacija: Ustavni sud utvrđuje da je priroda konsultacija između predsednika i stranke pobednice u prvom slučaju „tehnička i formalna“. U slučaju neuspeha u prvom pokušaju, predsednik tada ima diskreciono pravo za konsultacije drugačije „prirode“. Ustav, međutim, ne definiše "prirodu", stoga ne može odrediti dubinu i širinu komunikacije između predsednika i stranke koja predlaže ime nosioca mandatara.

5. Iscrpljenost: Ustavni sud je utvrdio da PS u prepisci s predsednikom nije odbio dati ime mandatara, međutim ipak je ocenio da je predsednik nakon četiri poslata pisma 's pravom proglasio da je iscrpio sve ustavne mogućnosti za određivanje kandidata za premijera od strane političke stranke koja je pobedila na izborima '. Budući da je PS izričito izjavio da ne odbija da predloži ime mandatara, predsednik zemlje je koristio dedukciju, pretpostavke ili druga saznajna sredstva da utvrdi „iscrpljivanje ustavnih mogućnosti“. Međutim dedukcija, pretpostavka ili bilo koje drugo saznajno sredstvo nisu ustavna norma. U slučaju prepiske između predsednika zemlje i predsednika PS-a, radi se o dve strane koje treba da sklope ugovor. Šta god dve strane mislile jedna o drugoj, one imaju obavezu da zaključe ugovor ili izričito odbiju da ga zaključe. Pretpostavka predsednika o ozbiljnosti druge strane predstavlja kršenje ustavnih ovlašćenja, poput podrške koju Ustavni sud daje ovoj pretpostavci.

6. Imenovanje Hotija za mandatara bio bi legitiman čin, samo tek nakon što bi PS izričito odbio da predloži ime mandatara.

7. Presuda Ustavnog suda po ovim tačkama, bez zasnovanosti na Ustavu Kosova, stvara problem zakonitosti i legitimiteta.

U pravnom smislu, neprekidno pozivanje Ustavnog suda da razrešava dileme tumačenja normi Ustava pretvara presude, i u ovom i u prethodnom slučaju, u nove ustavne norme i važnije od samog Ustava. Uvođenje kategorija poput „što je pre moguće“, dedukcije i pretpostavke predsednika kao faktičkih ustavnih normi, odvode najviši pravni akt u takve pravne prostore kakvi nisu viđeni ni ovde ni u svetu.

S druge strane, ovakva tumačenja dovode u pitanje demokratski legitimitet institucija koje će biti uspostavljene kao posledica ove presude. Vlada izgrađena kao posledica takve presude Ustavnog suda, bez svoje krivice nosiće senku sumnje koju je takva presuda bacila na nju. Umesto objedinjavajuće uloge oko osnovne ideje vladavine zakona, takva presuda služi produbljivanju političkih i društvenih podela.

Piše: Veton Suroi
Novinar i književnik iz Prištine