Kosovo dobilo vojsku, žaljenje NATO, podrška SAD

Srpska lista, parlamentarna stranka sa severa Kosova i vlasti u Srbiji izrazili su protivljenje ovoj odluci. Generalni sekretar NATO-a ponovio je žaljenje i zabrinutost, dok je Ambasada SAD na Kosovu potvrdila svoju podršku tranziciji Kosovskih bezbednosnih snaga. Evropska unija je podržala stav Severno-atlantatske alijanse.

„Ovim glasanjem danas počinje jedna nova epoha za našu državu. Od ovog trenutna zvanično imamo vojsku Kosova“, izjavio je predsednik Skupštine Kadri Veselji.

U sali su bili prisutni i kadeti Bezbednosnih snaga, koji su od trenutka izglasavanja postali vojnici.

"Srećno, vojnici“, dodao je.

Nakon toga, poslanici, njih 107 od 120, su čestitali jedni drugima na odluci.

Prvi, Zakon o Ministarstvu odbrane, izglasan je sa svih 11 amandmana. Drugi i treći zakon - Zakon o Kosovskim bezbednosnim snagama i Zakon o službi u bezbednosnim snagama imali su po 45 amandmana i bez ikakve rasprave su izglasani glasovima svih prisutnih poslanika.

Usvajanje svakog zakona propraćeno je aplauzom u sali.

Poslanici Srpske liste nisu prisustvovali sednici, a njen predsednik Goran Rakić je na konferenciji za novinare rekao da je odluka neprihvatljiva i da nema nikakvu snagu te je pozvao stanovništvo na "budnost" ali i da „ne naseda na provokacije“.

„Mi smo ovde svoj na svome, uz svoj narod, a ova današnja odluka je jasno pokazala da Priština ne želi mir na ovim prostorima. Ovo što su danas uradili je, mogu slobodno da kažem, pucanj u mir. Ukoliko dođe do bilo kakvih pretnji, želim da poručim srpskom narodu da ćemo mi, politički predstavnici, biti ispred svog golorukog naroda, i branićemo naše pravo na život“, kazao je Rakić.

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj, koji je inače pokrenuo inicijativu o zakonskim izmenama, kazao je u Skupštini da je ova vojska vojska mira, i da pripada svima koji žive na Kosovu, te da ona nikada neće biti uperena protiv svog naroda.

Haradinaj je dodao da je i Vojska Srbije dobila partnera, te izrazio uverenje da će u bliskoj budućnosti vojnici Balkana služiti rame uz rame.

Na srpskom jeziku, Haradinaj je poručio da vojska pripada svima.

„Ovo je korak ka većoj bezbednosti za sve koji žive na Kosovu. Srbi Kosova jesu građani Kosova, Kosovo je njihova kuća, njihov dom, i vojska Kosova je i njihova. Znači, nema nikakvog razloga za zabrinutost“.

Sednici je prisustvovao i predsednik Kosova Hašim Tači, koji je kazao da je danas istorijski dan za Kosovo i čestitao građanima na vojsci, kao i vojnicima na dosadašnjem doprinosu. Dodao je da je Kosovo donelo odluku kao i sve druge suverene države.

„Kosovo ima vojsku, ima državu koja se konsolidira i ojačava svakog dana. Vojska Kosova, kao i sama država, biće multietnička, profesionalna u službi svih građana, mira na Kosovu, u regionu i svuda gde je to potrebno“, kazao je Tači nakon izglasavanja zakona.

Dodao je da je sada vreme da se Kosovo vrati dnevnoj agendi i dijalogu o normalizaciji odnosa, koji će „doneti jednom zauvek odlazak Srbije sa Kosova, ili finalni sporazum koji podrazumeva recipročno priznanje i članstvo Kosova u UN“.

Nakon izglasavanja, Ambasada SAD-a na Kosovu potvrdila je svoju podršku postepenoj tranziciji Kosovskih bezbednosnih snaga u snage sa mandatom teritorijalne odbrane, kao što je to i suvereno pravo Kosova.

"Glasanje u Skupštini danas je prvi korak u razvoju ove sposobnosti. Ovi zakoni ne donose nikakve neposredne promene u strukturi, misiji ili operativnom radu snaga, već predstavljaju početak praktičnog i neprestanog rada na izgradnji transparentne i multietničke snage interoperabilne sa NATO, koja služi svim kosovskim zajednicama u skladu sa desetogodišnjim planom tranzicije Vlade Kosova", navodi se.

Ambasada je pozvala Vladu Kosova da nastavi svoju blisku koordinaciju sa NATO saveznicima i partnerima i da se uključi u informisanje i dopiranje do manjinskih zajednica kako sada, tako i tokom čitavog višegodišnjeg procesa koji sledi.

Generalni sekretar NATO, Jens Stoltenberg izrazio je žaljenje zbog odluke kosvskih vlasti koja je doneta “uprkos zabrinutosti koje je izrazio NATO”.

“Iako je tranzicija Kosovskih bezbednosnih snaga u principu pitanje oko kojeg odlučuje Kosovo, mi smo jasno stavili do znanja da je ovaj potez došao u pogrešno vreme”, naveo je prvi čovek Alijanse u pisanom saopštenju.

Naglasivši kako NATO podržava KBS samo u okviru postojećeg mandata, Stoltenberg je podvukao da će sada Severno-atlantski savez morati da preispita stepen angažovanja sa KBS-om.

Generalni sekretar NATO je poručio svim stranama da treba da osiguraju da odluka kosovskog parlamenta “dodatno ne poveća tenzije u regionu”.

“Svi odgovorni politički akteri u regionu moraju se fokusirati na napredak u reformama i na dijalog. Ja ponavljam poziv Prištini i Beogradu da ostanu mirni i da se uzdrže od bilo kakvih izjava ili akcija koje mogu dovesti do eskalacije”, poručio je Stoltenberg i naglasio da NATO nastavlja da podržava dijalog između Beograda i Prištine, kao jedino trajno političko rešenje za region.

Maja Kocijančič, portparolka EU nadležna za Zapadni Balkan je izjavila da Evropska unija deli mišljenje NATO da se mandat KBS-a može promeniti samo kroz inkluzivni i postepeni proces u skladu sa ustavom Kosova.

“Evropska unija očekuje da će Kosovo zadržati svoje obaveze koje proizilaze iz Prvog sporazuma zaključenog u aprilu 2013. godine u Briselu, i njegovim bezbednosnim aranžmanima”, podvukla je portparolka EU.

Nove nadležnosti KSB tiču se očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta, građana, imovine i interesa Republike Kosova, te vojne podrške civilnim vlastima i učešće u međunarodnim operacijama. Takođe, predviđena je reorganizacija i prenos Ministarstva bezbednosnih snaga u Ministarstvo odbrane.

Dužnosti Kosovskih snaga bezbednosti do sada su se ticale učešća u operacijama odgovora na krizu, pomoć civilnim organima vlasti u odgovoru na prirodne i druge katastrofe i vanredne situacije, uništavanje eksplozivnih sredstava i sl.

Kosovske bezbednosne snage pod novim mandatom bi trebalo da broje oko 8.000 pripadnika, od kojih bi 5.000 bili aktivni, a 3.000 rezervisti.

Tranzicija Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku je predviđeno da traje deset godina. Aktuelni budžet ovih snaga iznosi oko 55 miliona evra na godišnjem nivou, a narednih godina će postepeno da raste na osnovu potreba i mogućnosti.

Po pitanju vojske Kosova podeljena je međunarodna zajednica.

Dok je već pomenuti stav NATO protiv ove odluke, SAD veruju da je formiranje vojske Kosova pozitivan i prirodan korak i da je to proces koji će trajati godinama.

Ambasador SAD na Kosovu Filip Kosnet, koji je ranije izjavio da je razvoj bezbednosnih snaga u vojne snage "pozitivan korak i da je prirodno za Kosovo, kao suverenu i nezavisnu zemlju, da ima vlastite odbrambene mogućnosti" danas je na Twitteru napisao: "Zapamtimo da sigurnost jedne zemlje zavisi od kvaliteta njenih bezbednosnih odnosa - i mirnih, međusobno korisnih odnosa sa susedima - kao i snage i profesionalizma njenih oružanih snaga."

Protiv formiranje vojske je Srbija, čiji je predsednik Aleksandar Vučić kazao da formiranje vojske Kosova dovodi ceo region u najviši stepen opasnosti.

Zbog nedostatka podrške srpskih poslanika, Vlada Ramuša Haradinaja se odlučila da umesto ustavnih, pokrene zakonske izmene za transformaciju ovih snaga, s time što bi ime snaga ostalo isto, sve do onda kada se postigne saglasnost sa kosovskim Srbima da se ono promeni putem ustavnih promena.

Kao odgovor na najavu usvajanja zakona o formiranju vojske Kosova, u četvrtak uveče su na terase i lokale duž šetališne zone u severnom delu Mitrovice okačene zastave Srbije. U Prištini su istaknute zastave država saveznica Kosova.

Reakcije u Srbiji: Dan koji ne doprinosi stabilnosti u regiji

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je u petak da je za nju "težak dan" ali da će Srbija nastaviti put mira, komentarišući odluku vlasti u Prištini o promeni mandata Kosovskih bezbednosnih snaga.

"Za mene je ovo težak dan, nije dan koji doprinosi saradnji u regionu", kazala je Brnabić novinarima u Vladi Srbije. Ona je istakla da će Srbija nastaviti put mira i prosperiteta jer bez stabilnog regiona nema ni stabilne Srbije.

Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Sem Fabrici izjavio je u Beogradu da stvaranje vojske Kosova treba da bude dugoročan proces i u skladu s Ustavom Kosova, ali da to ne znači da je glasanje u kosovskom parlamentu protivno Ustavu.

"Naš stav je jasan. EU deli mišljenje NATO da transformacija mora da bude inkluzivna, dugoročna i u skladu s ustavom Kosova", rekao je Fabrici i dodao da Brisel poziva Prištinu da poštuje sporazume koje je postigla s EU 2013. godine.

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković izjavila je da odluka vlasti u Prištini da formiraju vojsku Kosova predstavlja kršenje rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 i da je u direktnoj suprotnosti sa svim relevantnim regionalnim sporazumima.

"Reč o poslednjem u nizu jednostranih i nasilnih rešenja kojima Priština pribegava, a koja su usmerena protiv srpskog naroda na Kosovu i kojim se razaraju temelji bezbednosne arhitekture koja je stvarana poslednjih decenija sa ciljem da se obezbedi dugoročna stabilnost regiona", navela je ona u saopštenju.

Predsednica parlamenta je dodala da takva pretnja miru i stabilnosti regiona ne sme da ostane bez odgovora međunarodnih institucija, pre svih onih čija je odgovornost da se staraju o očuvanju pravnog poretka i garantovanju bezbednosti svih građana Kosova.

Predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije (VS) Aleksandar Vučić će u naredna 72 sata obići više vojnih jedinica stacioniranih na liniji sa Kosovom, kao i na prostoru juga Srbije.

Prema saopštenju Ministarstva odbrane navodi se da će Vučić ići u pratnji ministra odbrane Aleksandra Vulina i načelnika Generalštaba VS general-potpukovnika Milana Mojsilovića.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin rekao je da je sagledana situacija na prostoru Kosova, zbog najave formiranja kosovske vojske, i da je o svakom detalju obavesten i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

"Do kasno sinoć imali smo sastanke sa predsednikom Republike i vrhovnim komadantom Aleksandrom Vučićem. On je obavešten o svakom detalju sa svim onim šta se dešava na prostoru KiM, ne samo od predstavnika Vojske Srbije, već i od BIA, ministarstva unutradšnjih i spoljnih poslova", rekao je Vulin u petak za TV Pink.