Ko je odgovoran za porast nasilja nad decom?

. U 2017.godini zaštitniku građana Kosova u oblasti prava deteta podneta je 61 žalba, a istraženo je 36 slučajeva. Iz institucije Ombudsmana poručuju da se prava deteta nedovoljno poštuju.

Različiti oblici nasilja nad decom ne prepoznaju se na vreme, često izostaje podrška i pomoć nadležnih institucija, kao i odgovornost počinilaca.

"Institucija Ombudsmana je u svom godišnjem izveštaju za 2017.godinu objavila da se zaštita i poštovanje prava dece na Kosovu ne vrši na adekvatan način. Uprkos mnogim koracima koji su preduzeti u praksi je to malo drugačije, znamo da se deca susreću sa velikim brojem problema, počev od problema dece sa posebnim potrebama do dece koja se nalaze u kolektivnim centrima", izjavila je zamenica ombudsmana Marija Radulović.

Instituciji Ombudsmana su u 2017.godini prijavljena četiri slučaja nasilja u školama, od čega se jedan odnosio na seksualno uznemiravanje učenice.

"Institucija Ombudsmana je sprovela istragu i došli su do zaključka da je odgovorna strana postupila u skladu sa svojim ovlašćenjima i da se slučaj nalazi pred sudskim organom. Takođe, slučajevi koji su zabeleženi odnose se na telesno kažnjavanje učenika u školama, na ponižavajuće ponašanje od strane nastavnika prema učenicima. Što se tiče broja žalbi podnetih instituciji Ombudsmana u predhodnoj godini je podneto od strane roditelja 61 žalba od kojih je 36 istraženo ostale su odbijene zbog toga što su van delovanja nadležnosti ombudsmana ili nije bilo kršenja ljudskih prva", rekla je zamenica zaštitnika građana.

Jedan od najčešćih oblika nasilja nad decom svakako je i vršnjačko nasilje. Zadatak škole kao vaspitno-obrazovne institucije je da preduzima niz mera i aktivnosti kako bi se vršnjačko nasilje svelo na minimum.

"Veoma je bitno da radimo na tim preventivnim aktivnostima kako do nasilja ne bi ni došlo, a to podrazumeva da trebamo širiti svest učenika o posledicama koje nasilje može da donese. Kod nas u školi veoma često se preduzimaju preventivne mere, pre svega na časovima razredne nastave obrađuju se teme koje će doprineti suzbijanju nasilja. Mi kao škola uspostavljamo saradnju sa mnogim institucijama koje će nam pomoći u suzbijanju ove pojave. Tako da smo ove školske godine sarađivali sa NVO Putevima sunca, odradili smo dve radionice pod nazivom Dečija prava i Vršnjačko nasilje. Najzastupljeniji oblik nasilja je verbalno nasilje koje se veoma često dešava. To je oblik nasilja koji uopšte nije bezazlen i koji može da izazove veoma ozbiljne posledice kod učenika. Veoma je bitno da učenici prepoznaju koji je oblik nasilja, kako da reaguju, kome da se obrate. Oni znaju da su tu razredne starešine koje odmah slučaj zabeleže i ukoliko se on ponavlja uključuje se i pedagoška služba. Određuje se koji je to nivo nasilja i preduzimaju se određene mere", istakla je pedagog Danijela Stefanović.

U 2016.godini  institucija Ombudsmana je u saradnji sa organizacijom “Save the Children” objavila izveštaj prema kome je 75.6 odsto dece uzrasta od 12 do 16 godina  prisustvovalo nekom vidu nasilja. Tokom prethodnih 12 meseci 32.9 odsto dece uznemirio je neki događaj, dok se 9.3 odsto dečaka i 6.2 odsto devojčica retko ili nikada ne oseća bezbedno na putu do škole. Iz institucije Ombdsmana ističu da je ovo alarmantna statistika I da se u prevenciju nasilja nad decom mora uključiti čitavo društvo. Iako smo do montiranja ovog priloga pokušavali da dobijemo informacije iz Ministarstva rada i socijalne zaštite, u tome nismo uspeli. Rečeno nam je da je naš mejl sa pitanjima prosleđen službenicima na čiji odgovor još uvek čekamo.