Klinton i Olbrajt građanima Kosova: Budućnost je na vama

Uz aplauz i uzvike "USA", okupljeni građani i gosti u Prištini dočekali su na centralnoj manifestaciji povodom 20 godina ulaska NATO snaga na Kosovo glavne aktere koji su doprineli oslobađanju - američkog predsednika Bila Klintona, državnu sekretarku iz vremena njegovog mandata Medlin Olbrajt, te generala Veslija Klarka koji je komandovao NATO snagama tokom bombardovanja SR Jugoslavije 1999.

Klinton i Olbrajt građanima Kosova: Budućnost je na vama

"Volim ovu zemlju i uvek će biti jedna od najvećih časti u mom životu što sam stao uz vas protiv etničkog čišćenja i za slobodu", kazao je bivši američki predsednik Bil Klinton okupljenima na početku njegovog govora.

Olbrajt je rekla da odluka o bombardovanju nije bila laka i da je usledila nakon mnogih diskusija, jer je Klinton hteo da se osigura da je Kosovo bezbedno.

"U noći kada je bombardovanje počelo, pozvao me je usred noći i rekao: 'Medlin, avioni su poleteli, radimo pravu stvar', i rekla sam: 'Da predsedniče, radimo pravu stvar", ispričala je Olbrajt prilikom pozivanja Klintona za govornicu.

"Devetnaest godina otkako sam izašao iz Bele kuće, među najlepšim stvarima koje mi se dešavaju, a toga ima često u toku godine, je kada mi neko priđe na ulicama Njujorka, nekad i negde drugo u svetu, u hotelskom liftu, a u jednom slučaju i u restoranu kada me je konobar primetio, prišao i kleknuo i zahvalio mi se. To je prelepa stvar. Ali, ono što zaista želim - a volim da imam Kosovare i Albance u Njujorku, ja sam podržavam migraciju i mislim da nam je potrebna - ali želim da svaka mlada osoba u ovoj zemlji ima jednake mogućnosti da odluči da ostane ovde, da radi ovde, da podiže porodicu ovde i da gradi budućnost ovde", poručio je Klinton.

Kazao je da ga fotografija iz Prištine, napravljena nakon rata u njegovoj kancelariji u Njujorku svakodnevno podseća na iskrenu svrhu politike i kada je opravdano koristiti snagu i odbranu za nevine. Kako je dodao, vazdušni napadi NATO-a koji su trajali 79 dana su možda dobili rat, ali samo građani Kosova su mogli da postignu mir.

"Dvadeset godina kasnije mislim da ste odradili dobar posao u osvajanju mira", kazao je Klinton.

Poručivši da se ljudi moraju boriti za ono u šta veruju da je ispravno, dodao je da nije želeo da se 20. vek završi krvavim greškama tog veka i da nije želeo da nakon Bosne i Kosovo doživi etničko čišćenje.

"Najkrvaviji vek u evropskoj istoriji nije se završio ponavljanjem, već nadom za obnovu. SAD su bile uz vas od tada, bez obzira koja partija je bila u Beloj kući ili koja je kontrolisala Kongres", kazao je Klinton.

On je dodao da Kosovo treba da bude zahvalno što je tokom ovih 20 godina mir održan, što nije bilo sistematskog etničkog čišćenja ili uništavanja imovine, a za šta je, kako je dodao, zaslužan sam narod Kosova. Nije hteo da kaže šta treba da se uradi kako bi se prevazišli izazovi, navodeći da je to na samom Kosovu.

Medlin Olbrajt je u obraćanju rekla da je rat na Kosovu bio sukob između varvarskog ubijanja i neophodne sile, između zlobne netolerancije i poštovanja ljudskih prava, između tiranije i demokratije.

"Prevladali smo zato što je naš savez bio jedinstven i jak. Još važnije, uspeli smo jer je naš cilj bio pravedan, i zbog naroda Kosova. Pored svih pitanja taktike i politike, naša kampanja je bila zasnovana na osnovnom pitanju pravde. Sa najvećim svetskim saveznicima koji su posmatrali, a cela etnička zajednica je zlostavljana i isterana iz kuće u dvorištu NATO, odgovor je morao da bude 'ne'", kazala je Olbrajt, dodajući da je bombardovanjem dokazano svetu šta je sve moguće kada diplomatija i snaga zajedno deluju.

Istakla je da je u zadnje dve decenije narod Kosova pokazao svetu da je posvećen miru i izgradnji demokratije i države.

"Nikada vas nećemo zaboraviti, ali vaša budućnost zavisi od vas samih", poručila je Olbrajt.

Centralnoj manifestaciji prisustvovao je i zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Metju Palmer, koji je rekao da će SAD nastaviti da bude partner Kosovu i poručio da se institucije trebaju angažovati više na jačanju vladavine zakona. Govorio je i o dijalogu sa Srbijom o normalizaciji odnosa, ističući da je idealno vreme za postizanje sporazuma između dve zemlje, a nakon nedavnog sporazuma između Grčke i Severne Makedonije.

"Kosovo i Srbija će uvek biti susedi i biće veoma bliski i obe zemlje moraju da odblokiraju svoju evropsku budućnost i da se okrenu stabilnosti i napretku", poručio je Palmer.

Predsednik Kosova Hašim Tači kazao je da je ono što se desilo u proleće 1999. godine bio veliki i izvanredan korak.

"Bio je to odlučujući korak za spasavanje čitavog naroda, kako bi se omogućilo zlu da doživi poraz, a svima nama pružila istorijska mogućnost da izgradimo budućnost za nove generacije", kazao je Tači.

"Ponosimo se što smo narod u ovom delu sveta koji je najviše orijentisan prema Americi, zapadu i Evropi", dodao je Tači.

Tači je kazao da je Kosovo spremno da razgovara sa Srbijom u cilju postizanja sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa.

Centralnoj ceremoniji u Prištini prisustvovali su i bivši hrvatski predsednik Stjepan Mesić, albanski premijer Edi Rama i predsednik Iljir Meta, strani ambasadori na Kosovu, direktorica pri Evropskoj službi za vanjske poslove (EEAS) za Zapadnu Evropu, Zapadni Balkan i Tursku Angelina Eichorst i zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za evropska i evroazijska pitanja Metju Palmer.

Klinton, Olbrajt, Klark i ostali gosti su nakon centralne manifestacije učestvovali u Šetnji za slobodu kroz glavni trg Prištine, kada su brojni građani imali prilike da ih vide i pozdrave. Potom su Tači, Klinton i Olbrajt na Trgu Olbrajt otkrili i bistu sa likom Medlin Olbrajt.

Veoma mi je drago da imam spomenik ovde zato što ova zemlja znači puno za mene", kazala je Olbrajt.

"Kada me ljudi pitaju čime se najviše ponosim, ja odgovorim da je to Kosovo i to zato što smo uspeli da ljudima na Kosovu omogućimo da žive u miru. Želim da se posebno zahvalim predsedniku Klintonu koji je odlučio da ćemo uraditi sve što možemo, za vas. Ovo sve danas, ove američke zastave i poruke ’Hvala SAD’...Ne mogu da vam kažem koliko sam zahvalna. Ja sam izbeglica, nisam rođena u SAD-u. Zahvalna sam kada se SAD ponaša kako treba, kao velika zemlja koja pomaže ljudima, ali ne neprijateljima", dodala je ona.

Nakon toga, oni su posetili i spomenik Bila Klintona, na istoimenom trgu u Prištini, a koji je podignut 2009. godine.

Predvođene snagama Sjedinjenih Država, snage još 18 saveznika NATO-a su 78 dana bombardovale srpske policijske i vojne ciljeve na Kosovu i u Srbiji.

"Za Kosovo smo uradili pravu stvar. Uradili smo to na pravi način i završićemo posao", ovim rečima je Bil Klinton 10. juna 1999. završio svoje obraćanje američkoj naciji koju je obavestio o okončanju NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Govoreći o zločinima Srbije nad Albancima koji su se dešavali na Kosovu, Klinton je pre početka bombardovanja rekao da je "okončanje tragedije moralni imperativ".

"Ukoliko predsednik Milošević ne želi da postigne mir, mi ćemo ograničiti njegovu sposobnost da vodi rat", kazao je tada Klinton u martu 1999.

Klinton je u juče u Prištini, kada je stigao na Kosovo, izjavio da "ceo svet danas, sa svim svojim nemirima, može da gleda na Kosovo kao na primer demokratije koja je posvećena unapređenju, rastu i mirnom životu sa susedima, što je nešto na čemu svaka zemlja, mala ili velika, treba da radi van i unutar svojih granica".

"Biću veoma ponosan na činjenicu što sam sam se zadesio kao predsednik SAD-a kada vam je trebao neko ko će da ustane i kaže - nema više etničkog čišćenja, nema više napuštanja domova i ubijanja nevinih civila i da mora da postoji neki drugi bolji način", kazao je Klinton.

Kosovski Albanci su se 1989. žustro usprotivili odluci rukovodstva Srbije na čelu sa Slobodanom Miloševićem o ukidanju autonomije Kosovu, što im je oduzelo pravo na jezik, obrazovanje i normalan život.

Bombardovanje SR Jugoslavije u martu 1999. usledilo je nakon višemesečnih sukoba srpskih snaga i snaga kosovskih Albanaca, kada je ubijeno preko 1.500 Albanaca, a oko 400.000 proterano.

Za razliku od lidera kosovskih Albanaca, Milošević je odbio napore međunarodne zajednice na uspostavljanju mira, što je doprinelo odluci o bombardovanju srpskih vojnih i policijskih ciljeva. Istovremeno, rat na Kosovu je nastavljen.

Ipak, 9. juna srpska strana potpisuje Kumanovski sporazum i biva primorana da povuče snage sa Kosova. Time su se stvorili uslovi za povratak oko milion kosovskih Albanaca koji su nasilno bili proterani sa Kosova, uglavnom u Makedoniju i Albaniju.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija 10. juna usvojio je Rezoluciju 1244, čime se uspostavila privremena UN administracija na Kosovu. Na današnji dan pre 20 godina, 12. juna, ušle su i prve NATO snage na Kosovu – KFOR. Do 20. juna sve srpske snage napustile su Kosovo, dok je, s druge strane, KFOR bio uspostavljen. Na početku, KFOR je brojao 55.000 pripadnika iz 39 zemalja.

Tokom rata na Kosovu je ubijeno 12.000 civila, oko 2.000 se vode kao nestali, a više od 800.000 je proterano.

 

 

Izvor: (slobodnaevropa.org)

Vezani članci

Komentari na članak

Prelistaj nove naslove »

DRAGAŠ Vrem.prognoza

Popularno

Nema aktuelnosti za danas!

Anketa

Konvertor valuta

Video Foto

Vaktija Dragaš