Izostanak vizne liberalizacije ostavlja gorak ukus u ustima

Prošle subote su me pitali da li će vize biti liberalizovane u sedmici koju sam ostavila iza sebe.

Kao "stručnjak za slučaj", odgovorila sam da smo čekali sve ove godine i ako još treba da čekamo, to ne bi bila nova stvar, niti bi nas bolelo više nego ranije.

Bila sam u pravu, jer je samit EU održan u četvrtak doneo reči hvale za Kosovo (iznenađujuće nije se čulo ona čuvena izreka da "Kosovo mora da radi svoj posao"), koje su u stvari bile diplomatska kamuflaža za odluku koju su doneli i koja je morala da bude objavljeno u javnosti: priznati status zemlje kandidata za članstvo u EU za Ukrajinu i Moldaviju.

Naravno, ovo drugo je politička odluka i strelice su usmerene iz Rusije, približavanje granicama još bliže, s ciljem eliminacije zavisnosti o ruskom gasu i nafti. Ali, posle mnogo, mnogo godina i dalje ostavlja gorak ukus: Ako su kriinal i korupcija razlog zbog kojeg Kosovo nije dobilo viznu liberalizaciju, onda ovu teoriju ruši prijem Bugarske i Rumunije, kao i kandidatura Ukrajine i Moldavije.

Kriminal i korupcija su procvetali u zemljama bivšeg sovjetskog bloka neposredno nakon pada komunizma. Samo pročitajte sjajnu knjigu Miše Glenija, "McMafia", i sve vam je jasno.

Dakle, pokazalo se da kriminal i korupcija nisu bili pravi razlozi. A ako ne, zašto nam ga onda ne pokazati?

Mnogo je ljudi koji tvrde da je razlog zašto nam nije dozvoljena liberalizacija viznog režima taj što imamo većinsko muslimansko stanovništvo. Ne verujem u ovu teoriju, jer da je tako, Albanija ne bi dobila viznu liberalizaciju, ni status države kandidata.

S druge strane, Evropa je "prepuna" muslimana koji dolaze iz celog sveta koje su pokorile bivša evropska carstva. Dakle, razlog će biti negde drugde.

Da su nam stvari išle dobro u prošlosti, ponovo su dokazali testovi postignuća i zrelosti.

Uz industrijsku krađu, mnogi koji su pokazivali loše rezultate tokom svojih školskih godina odjednom dobiju mnogo bodova i daju sebi prednost pri upisu u srednju školu ili fakultet.

Zato što smo u mogućnosti da gledamo isti film svake godine više od deceniju i po, a da ništa ne uradimo da promenimo situaciju. Svesno uništavamo nukleus obrazovanja i potencijalnu osnovu za razvoj društva nastavljajući neprekinutu proizvodnju klasičnih i funkcionalnih nepismenih đaka.

Možda bi bilo najbolje da se od ova dva ispita u potpunosti odustane – kao što su bili pre pedesetak godina. Možda nismo bili najsjajniji đaci na Kosovu, ali smo izašli mnogo spremniji od ovih generacija sada, jer smo za učenje koristili knjige i enciklopedije, a ne Vikipediju.

Ne verujem da je neko uradio bilo kakvo istraživanje o tome koliko se čita na Kosovu, niti o tome šta se naučilo iz bilo koje knjige, koje bi skrenulo pažnju mladih sa "TikToka" ili sa "Instagrama" sa licima devojaka ispunjenih silikonom.

Ako se oslonimo na prodaju ostvarenu tokom Sajma knjiga koji je zatvoren pre dve nedelje, može se zaključiti da se na Kosovu veoma malo čita. A ako tome dodamo i činjenicu da ne samo naučnici, već i mladi diplomci u poslednjih 20 godina imaju značajnih poteškoća u pisanju albanskog čak i uz minimalne greške, čini mi se da sam sve rekla.

Žalosno je što smo uništili obrazovni sistem svim vrstama eksperimenata i poznatijim zapošljavanjem i napredovanjem i plagijatom. Jer ne samo da smo proizveli neupotrebljive generacije, već smo dali i praktične instrukcije đacima i studentima: da bi bilo šta postigli na ovom Kosovu morate krasti i varati.

Ova Vlada je na vlasti već 15 meseci, ali još nismo čuli da je bilo i reči o reformi obrazovanja, a i da je bilo govora, ne zna se šta se tačno planira uraditi. Ono što se vidi je da se iz godine u godinu smanjuje broj učenika, a samim tim i uslovi za one koji pohađaju nastavu, jer bi se troškovi orijentisali povećanjem kvaliteta.

Ono što se zna je da imamo više nastavnika nego što je potrebno u nekim zemljama, upravo zbog broja djece, a imamo i sindikat koji zna da među njima ima nastavnika koji ne bi bili kvalifikovani da predaju i koji odbijaju da svi oni podvrgnuti testu. I ovo testiranje je neophodno, i to ne samo u osnovnom i srednjem obrazovanju. To je provera, koju treba primeniti i u obrazovanju, jer ćemo inače ili odbrojavati, ili tonuti još dalje.

Ono što je novo je da je Skupština Kosova konačno uspela da u drugom čitanju donese Zakon o Tužilačkom savetu Kosova. Prema informacijama koje su objavljene, ovaj zakon je deo reformi koje će biti preduzete u pravosuđu i predviđa promenu sastava ovog ustavnog tela. Dakle, ako se oslonimo na ono što kažu pravni stručnjaci, ovaj zakon je dobra vest.

Ono što nije novo je otpor bilo kakvoj promeni postojećeg stanja. A reakcija sadašnjeg KZK nije bila nimalo iznenađujuća, koji u saopštenju za javnost kaže da neće sprovoditi zakon.

Dakle, ljudi koji moraju da primenjuju zakon odlučuju da zaprete zaobilaženjem ustavne obaveze, jer su direktno pogođeni donošenjem ovog pravnog akta. Dakle, njima je njihov lični status mnogo važniji od opšteg interesa. Konačno, argument da ovim zakonom KZK postaje lako pod uticajem politike (ne znam da li stoji, jer nisam čitala zakon), ali znam da je većina onih koji tamo sede rezultat uticaja politike do sada.

Ovosedmična rasprava nije mogla da se završi bez pominjanja usvajanja Uputstva za sprovođenje Energetskog sporazuma.

Podsetimo, Energetski sporazum je potpisan 2013. godine, dok su "Zaključci o implementaciji Energetskog sporazuma" potpisani 25. avgusta 2015. godine.

Sporazumi koje je Mustafa potpisao 2015. godine nisu bili posebni sporazumi, već derivati ​​"istorijskog" sporazuma iz 2013. godine koji je potpisao Tači, koji je ratifikovala Skupština Kosova sa dve trećine glasova poslanika.

Dakle, loš sporazum iz 2013. ostaje na snazi, jer je dobio podršku Skupštine i zove se međunarodni sporazum.

Taj loš posao predviđa stvaranje tamošnjeg distributivnog operatera i to je već poznato i zove se "Elektrosever", koji je ogranak Elektroprivrede Srbije (EPS). Tako je distribucija prepuštena srpskoj kompaniji na severu, dok turska kompanija održava ovu kontrolu na celom Kosovu bez četiri severne opštine. Dakle, umesto da zadržimo ovu imovinu za sebe, mi je dajemo strancima. 

Ali možda je najbolja vest da će Srbi posle 23 godine konačno plaćati struju i da ćemo mi biti rasterećeni pokrivanja njihovih troškova. Ostaje pitanje: kako da vratimo svoj novac?

Sledeće pitanje koje ostaje da se vidi je da li će KOSTT preuzeti kontrolu nad trafostanicom "Valač" i tako preuzeti ceo prenos (zahvaljujući Nemcima) uključujući i dispečersku kontrolu Gazivoda - strateškog, uvek ciljanog mesta od Srbije.

Naredni dani će nam reći šta će biti, ali ceo ovaj proces dogovora, koji je počeo 2013. godine, kada je naš suverenitet postao predmet pregovora sa Srbijom, zahvaljujući Tačijemov "neznanju", potpuno nas je obuzeo. Magla u kojoj se vode ovi razgovori još više nas guši.

I ovde, sa starim.

Fljaka Suroi, urednik lista Koha ditore