Institucionalna kriza na Kosovu usporava Specijalni sud

Kosovo ni dva meseca od prevremenih parlamentarnih izbora nema nove institucije. Izabrani poslanici u nekoliko navrata su pokušali da konstituišu Skupštinu, kao preduslov za formiranje Vlade, ali bezuspešno.

Pobednička koalicija, kojoj pripada mesto predsednika Skupštine, još uvek nije osigurala dovoljan broj glasova za izbor predsednika, te s toga zahteva dodatne konsultacije sa političkim partijama.

Ovakva institucionalna kriza negativno utiče na mnoge procese u zemlji, ali i na međunarodnom planu.

Specijalni sud (Specijalizovano veće) zahtevaće saradnju sa institucijama Kosova po potrebi i fokusiraće se na izvršenje mandata bez obzira na političke procese u zemlji, saopštila je za RSE Avis Beneš, portparolka Specijalizovanih veća.

Joseph Hollerhead, izvršni asistent Specijalnog tužioca je naveo da njegov ured ne komentariše političku situaciju na Kosovu, ali je podsetio da zakon zahteva da sve institucije Vlade pruže asistenciju Specijalnom tužiocu, po potrebi.

Uspeh suda biće direktno povezan sa saradnjom sa Vladom Kosova: Mark Ellis

Mark Ellis, izvršni direktor Međunarodne advokatske komore sa sedištem u Londonu tvrdi da je za uspeh suda ključno da postoji funkcionalna vlada, da institucije rade i da postoji puna saradnja. Ukoliko nema takve vlade, onda postoji i rizik da se sa ovim procesom kasni, dodaje on.

"Uspeh suda biće direktno povezan sa saradnjom sa Vladom Kosova. Ako nema funkcionalne vlade, mislim da je to problematično, jer to otežava tu vrstu neometane saradnje između Vlade i Specijalnih komora. Čak i pod najboljim okolnostima, ovaj novi proces odgovornosti kroz Specijalizovana veća biće veoma težak, izazovan, biće težak put zbog politike, zbog naglaska na odgovornosti naspram nekažnjivosti. Nadam se da će Kosovo rešiti ovu trenutnu krizu zato što će to doprineti potencijalnom uspehu krivičnog gonjanja", kazao je Ellis.

On dodaje da je veoma važno da političari pronađu kompromis kako bi se formirala vlada jer bi to ubrzalo proces izvođenja pojedinaca pred pravdu za počinjene zločine.

"To je važno za Kosovo, važno je za međunarodnu zajednicu i važno je za međunarodnu pravdu", istakao je Ellis.

Ellis je podsetio da sud ima svoj mandat, te da je usvajanjem potrebnog Pravilnika o postupku i dokazima otvoren put podizanju optužnica, na čemu, dodaje on, radi tužilaštvo.

Ellis kaže i da se prve optužnice mogu očekivati čim pre.

"Imao sam priliku da se sastanem sa sudijom Trendafilovom (predsednica suda) u Hagu i očito je da ne iznosi informacije kada će se to desiti. Ali ja sam napustio tu ustanovu ubeđen da je rad koji postižu u novom sudu veoma značajan i imaju zaista odlične pojedince".

On podseća i da imunitet kada su ratni zločini u pitanju ne postoji, iako mnoge zemlje prihvataju ideju o funkcionalnom imunitetu pojedinaca dok se nalaze na političkoj poziciji.

"Na kraju, ovakve vrste zločina se moraju podneti, i oni koji su optuženi da su počinili te zločine biće izvedeni pred sud. Kašnjenja mogu da se dese zbog pozicije pojedinca u vladi, ali to neće biti trajno. Osoba koja je optužna za ratne zločine će na kraju izaći pred lice pravde. U to sam siguran", zaključuje Ellis.

Pristalice kandidata za premijera Kosova Ramuša Haradinaja slave njegovo oslobađanje

Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu istraživaće zločine koje su "pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) počinili nad etničkim manjinama i političkim rivalima" od 1998. do kraja 2000. godine, kako je u svom izveštaju Savetu Evrope naveo švajcarski senator Dik Marti.

Specijalni sud ima nadležnost nad zločinima protiv čovečnosti, ratnim zločinima i drugim krivičnim delima prema kosovskim zakonima, a koji se povezuju sa navodima Dika Martija.

Nakon tog izveštaja pred Savetom Evrope, EU je odlučila da osnuje Specijalni istražni tim za sprovođenje nezavisne istrage, koji je 2014. objavio da su dokazi pribavljeni tokom istrage dovoljni za podizanje optužnice.

U dogovoru sa EU, Skupština Kosova je 2015. usvojila potrebno zakonodavstvo za osnivanje Specijalizovanih veća na svakom nivou kosovskog sudskog sistema, koji funkcionišu na osnovu kosovskih zakona. U njima rade međunarodne sudije, tužioci i osoblje, sa sedištem u Hagu.

Nakon formiranja, usledio je talas nezadovoljstva na Kosovu te je bilo i zahteva poslanika, ali i udruženja porodica poginulih boraca, da se ponovo razmotri zakonodavstvo o sudu, zbog toga što se bavi samo pojedincima iz OVK-a, ali ne i zločinima srpskih snaga.