IFIMES: Izbori na Kosovu, sprega korupcije i kriminala, sastanci Tačijevog režima sa opozicijom u Srbiji

Autori analize navode da su trenutne vladajuće političke strukture na Kosovu ratne i političko-kriminalne, da svoje održavanje na vlasti osiguravaju pravljenjem kriza i kriminalno-koruptivnim delovanjem a da u tome sudeluju “čak i visoki zvaničnici pojedinih država, kao i sam vrh Evropske unije”.

Predstojeći prevremeni parlamentarni izbori, kako navode, razotkriće mrežu Tačijevih plaćenika. Posete visokih međunarodnih i zvaničnika pojedinih država Kosovu tokom septembra pokazaće ko je deo političko-diplomatske koruptivne hobotnice, koja Tačija održava na vlasti, ocenjuju.

Političko-kriminalni krugovi sprečili su, da se formira predizborna koalicija Pokreta Samoopredjeljenje (LVV) i Demokratskog saveza Kosovo (LDK), pišu autori analize, navodeći da su u LDK preovladali kriminalni krugovi tesno povezani sa PDK, te da će glas na ovim izborima za LDK u stvari predstavljati glas za Tačija. Kako navode u ove događaje aktivno se umešala i Nemačka, odnosno, Hrišćansko demokratska unija (CDU).

Analitičari smatraju da „postoji koincidencija između uvođenja taksi od 100 odsto na uvoz robe iz Bosne i Hercegovine i Srbije sa početkom protesta srpske opozicije 30. novembra 2018. godine“. Navode i da se režim kosovskog predsednika Hašim Tači sastajao sa predstavnicima opozicije u Srbiji i postavljaju pitanje “da li su susreti kosovsko-albanskih političara sa srpskom opozicijom povezani sa mogućnošću slabljenja pozicije predsednika Srbije Aleksandra Vučića (SNS), a posledično i sa njegovim svrgavanjem sa vlasti?“.

Kao najzanimljivije pitanje vide to “da li režim Hašima Tačija učestvuje u finansiranju protesta opozicije u Srbiji?“

Ocenjuju da će tenzije i tenzije i ratno-huškačka retorika biće povećani tokom izborne kampanje na Kosovu kao i to da će Srpska lista biti na posebnom udaru u izbornoj kampanji.

U analizi se navodi i to da je na Kosovu uzalud potrošeno dve milijarde evra novca poreskih obveznika EU i da se očekuje da će novi saziv Evropskog parlamenta (EP) pokrenuti istragu i utvrditi odgovornost za trošenje novca poreskih obveznika iz država članica EU na Kosovu. Kako navode, zabrinjava činjenica, “da su delegacije EU u državama regiona postale leglo kriminala i svojevrsni otuđeni centri moći unutar država”.

U nastavku prenosimo najzanimljivije delove iz analize „Kosovo – Albanija – Severna Makedonija 2019: U iščekivanju pada ‘sijamskih’ režima Tači – Rama? Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane. 

U iščekivanju pada „sijamskih“ režima Tači – Rama?

Region Zapadnog Balkana u poslednjih nekoliko godina predstavlja epicentar nestabilnosti. Geopolitičke promene u svetu dobrim delom su uzdrmale i nemiran region Zapadnog Balkana, koja još uvek ne može da se oporavi od nedavnih ratova u regionu i njegovih posledica.

Konfrontacija velesila i važnih regionalnih igrača ostavlja još uvek snažne posledice u ovom regionu. Region deluje po sistemu „spojenih posuda“, što znači da se nestabilnost brzo prenosi i u druge delove regiona, ali isto tako i stabilnost.

Najteža situacija je na Kosovu i Albaniji, gde imamo na vlasti dva dugogodišnja režima na čijem se čelu na Kosovu nalazi Hašim Tači (PDK), predsednik Kosova, a u Albaniji predsednik Vlade Albanije, Edi Rama (PS).

Na događaje na Kosovu i Albaniji ne može se gledati izolovano, jer se radi o dva sijamski povezana režima, koji redovno generišu krize.

Zašto su važni vanredni izbori na Kosovu 2019?

Vanredni parlamentarni izbori na Kosovu održaće se 6.oktobra 2019.godine. Na Kosovu se očekuje da će aktuelni režim doživeti poraz na izborima, što će biti podsticaj za ubrzanje pada režima Edija Rame u Albaniji.

Zbog toga je albanski premijer, Edi Rama aktivno bio uključen u pokušaje uveravanja opozicionih stranaka na Kosovu, da izbegnu prevremene izbore i formiraju novu vladu, ali na kraju je to bilo ignorisano. Rama je svestan činjenice, da će poraz Tačija na izborima značiti ne samo kraj Tačijevog režima nego i njegov kraj.

Pad režima Hašima Tačija će početi da razotkriva kriminalnu i koruptivnu hobotnicu Edija Rame, čiji je sastavni deo i kosovski ogranak. Način delovanja Tačija i Rame je skoro identičan. Koncept delovanja je pljačkanje javnih resursa, zastrašivanje građana i političkih oponenata, izborne prevare, kupovina izbora, obmanjivanje međunarodne zajednice, stalno pravljenje kriza i konfrontacija sa opozicijom kako bi u takvom ambijentu „kontrolisanog haosa“ uspeli vladati sa enormnom količinom „prljavog“ novca. Pri tome su kriminal i korupcija postali ne samo način vladanja nego i način života.

Predstojeći prevremeni parlamentarni izbori razotkriće mrežu Tačijevih plaćenika. Razotkriće se, ko će od visokih međunarodnih i zvaničnika pojedinih država tokom septembra 2019.godine posetiti Kosovo i tako će se pokazati ko radi i ko su „plaćenici“ režima Hašima Tačija. Tako će izaći na videlo ko je deo političko/diplomatske koruptivne hobotnice, koja Tačija održava na vlasti.

Analitičari upozoravaju na vrlo snažnu spregu politike, kriminala i tajkuna (biznisa), koja je pokazala svoju snagu prilikom formiranja koalicija za predstojeće privremene izbore. Naime, političko-kriminalni krugovi sprečili su da se formira predizborna koalicija Pokreta Samoopredeljenje (LVV) i Demokratskog saveza Kosovo (LDK). Unutar LDK prevladali su političko kriminalni-krugovi, koji tesno sarađuju sa Demokratskom partijom Kosova (PDK) i Hašimom Tačijem, koje u LDK simbolizuju Ljutfi Haziri i Agim Veljiu. Zbog toga će glas na predstojećim izborima za LDK u stvari biti glas za PDK i Hašima Tačija.

Nažalost, u ta događanja aktivno se umešala i Nemačka, odnosno Hrišćansko demokratska unija (CDU). Cilj svih navedenih aktivnosti je onemogućiti dolazak na vlast Pokreta Samoopredeljenje i Aljbina Kurtija (LVV), koji je uverljivi favorit za poziciju premijera Kosova.

Analitičari upozoravaju da političke stranke i političari na Kosovu shvataju izbore kao priliku za dolazak na vlast i otvorenu pljačku javnih resursa, a ne priliku da odgovorno rade za interes i dobrobit građana i zemlje. Spoljna politika Kosova doživela je potpuni fijasko, jer građani Kosova i dalje nemaju viznu liberalizaciju, a Kosovska policija nije deo međunarodne organizacije INTERPOL. Više od deset država je u međuvremenu povuklo međunarodno priznanje Kosova što Srbija ističe kao svoj veliki uspeh.

Koincidencija uvođenja taksi na robu iz BiH i Srbije – početak protesta srpske opozicije?

Činjenica je da kriminal i korupcija ne poznaju granice. To se posebno pokazalo na Zapadnom Balkanu u proteklih 30 godina pravljenjem skoro stalnih kriza, u jednom periodu čak i oružanih sukoba.

Trenutne vladajuće političke strukture na Kosovu su ratne i političko-kriminalne, koje svoje održavanje na vlasti osiguravaju pravljenjem kriza i kriminalno-koruptivnim delovanjem. U tome učestvuju čak i visoki zvaničnici pojedinih država, ali i sam vrh Evropske unije (EU).

Analitičari smatraju, da političko-kriminalne strukture i režimi ne žele izgraditi snažne institucije, jer su oni po svom habitusu protiv institucija. Kada bi postojale snažne i izgrađene institucije ne bi bilo političko-kriminalnih struktura, barem ne u ovolikom obimu i intenzitetu.

Vlada Kosova je 21.novembra 2018.godine uvela nelegalne takse na uvoz robe iz Bosne i Hercegovine i Srbije i time neposredno prekršila centralno-evropski sporazum o slobodnoj trgovini CEFTA, čiji je potpisnik.

Pre toga već nekoliko meseci bio je prekinut dijalog između zvaničnog Beograda i zvanične Prištine uz posredovanje EU.

Grubo kršenje sporazuma o slobodnoj trgovini CEFTA opravdava se zahtevom da Srbija prizna nezavisnost Kosova, dok se na drugoj strani dijalog između zvaničnog Beograda i Prištine još nije ni okončao potpisivanjem pravno obavezujućeg sporazuma. Ipak, kršenje sporazum CEFTA poslužilo je kao pokriće za neke druge namere režima u Prištini.

Postavlja se pitanje, da li postoji koincidencija između datuma 21.novembar 2018.godine kada je Vlada Kosova zvanično donela odluku o uvođenju 100 odsto taksi na uvoz robe iz Bosne i Hercegovine i Srbije i datuma 30.novembar 2018. godine kada su započeli prvi protesti srpske opozicije. Zašto režim Hašima Tačija nije obznanio javnosti svoje susrete sa predstavnicima srpske opozicije?

Analitičari smatraju da postoji koincidencija između uvođenja 100 odsto taksi na uvoz robe iz Bosne i Hercegovine i Srbije sa početkom protesta srpske opozicije 30. novembra 2018.godine. Zašto je prekinut dijalog između zvaničnog Beograda i Prištine, ako su se strane u dijalogu obavezale da će dijalog privesti kraju potpisivanjem pravno obavezujućeg sporazuma? Da li su susreti kosovsko-albanskih političara sa srpskom opozicijom povezani sa mogućnošću slabljenja pozicije predsednika Srbije Aleksandra Vučića (SNS), a posledično i njegovo svrgavanje sa vlasti? Zašto je režim u Prištini zbog toga žrtvovao ukidanje viza za građane Kosova? Verovatno najzanimljivije pitanje je da li režim Hašima Tačija učestvuje u finansiranju protesta opozicije u Srbiji?

U izbornoj kampanji će se na posebnom udaru naći Srpska lista, koja je apsolutni favorit izbora u srpskom biračkom telu i koja uživa podršku predsednika Srbije, Aleksandra Vučića. Tenzije i ratno-huškačka retorika biće povećani tokom izborne kampanje na Kosovu.

Dosadašnja iskustva na Balkanu pokazuju da političko-kriminalne strukture proizvode permanentne krize ne samo u svojim nego i drugim zemljama prvenstveno susednim sa namerom ostvarivanja određenih interesa odnosno uticaja.

Međutim, postavlja se pitanje kome odgovara izazivanje dodatne krize u regionu, ako se posle rešavanja situacije u Severnoj Makedoniji i skorašnjem punopravnom članstvu te zemlje u NATO-u na red dolazi rešavanje pitanja Kosova i nakon toga stabilizacija i rešavanje situacije u Bosni i Hercegovini.

Gde je su nestale dve milijarde evra evropskog novca?

EU je suštinski zanemarila Zapadni Balkan, dok su druge države i centri moći već kapilarno prisutni na Balkanu. Na Kosovu je uzalud potrošeno, odnosno nestale su dve milijarde evra novca poreskih obveznika EU. Za očekivati je, da će novi saziv Evropskog parlamenta (EP) pokrenuti istragu i utvrditi odgovornost za trošenje novca poreskih obveznika iz država članica EU na Kosovu.

Takođe je potrebno izvršiti reviziju rada Delegacija EU u državama regiona, a države članice EU treba da izvrše reviziju rada svojih diplomatskih predstavništava u državama regiona. Zabrinjava činjenica, da su delegacije EU u državama regiona postale leglo kriminala i svojevrsni otuđeni centri moći unutar država.

Analitičari smatraju, da Evropska kancelarija za borbu protiv prevara (OLAF-European Anti-Fraud Office) mora pokrenuti istrage zbog osnovanih sumnji da je novac poreskih obveznika EU uzaludno potrošen odnosno da je nestao.

Šta može učiniti specijalni izaslanik SAD Metju Palmer?

Američki državnik sekretar, Majk Pompeo, imenovao je za svog specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan, zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara Metjua Palmera. Imenovanje Palmera dolazi u vreme vrlo zapletenih i napetih odnosa na Zapadnom Balkanu, koje su dobrim delom posledica dugogodišnje američke odsutnosti u regionu.

Ključni problem Zapada u proteklom periodu je da je partnerske odnose uglavnom gradio sa političko-kriminalnim strukturama u regionu. Zbog toga će SAD morati da angažuje američke agencije za borbu protiv kriminala i korupcije da pomognu u obračunu sa mafijom na Balkanu, kao što su SAD pomogle Italiji posle Drugog svetskog rata pri obračunu sa mafijom. Pri tome će na početku biti važno detektovati pojedince i politike koje predstavljaju remetilački faktor. Zbog toga se očekuje da će se uskoro pojaviti imena novih pojedinaca/subjekata iz regiona, koji će biti uvršteni na „crnu listu“ američke administracije.

Bez obračuna sa kriminalom, korupcijom odnosno dekriminalizacijom regiona neće biti moguće sprovesti nijedan ozbiljan politički proces i omogućiti ekonomski razvoj te osigurati trajan mir i dugoročnu stabilnost. Zbog toga je važno da se ti procesi koordinišu i usklađuju sa EU, jer najviše sredstava u regionu su sredstva EU, koja su često predmet kriminala i korupcije.

Analitičari smatraju da ukoliko specijalni izaslanik za Balkan američke administracije, Metju Palmer ne pokrene procese u pojedinim državama, odnosno ne ojača i ne ohrabri institucije za obračun sa kriminalom i kriminalcima, ne mogu se očekivati nikakvi ozbiljniji rezultati njegovog angažmana kao specijalnog izaslanika SAD u regionu. Upravo je demontaža „sijamskog“ režima Tači-Rama možda najbolje polazište/primer za početak njegovog rada kao specijalnog izaslanika SAD za Balkan.

Dekriminalizacija Albanaca

Socijalistički premijer, Edi Rama došao je na vlast u Albaniji 2013. godine, uz pomoć „muškaraca jake ruke – iz podzemlja“, uključujući nekoliko regionalnih bossova, koji su osigurali „mišiće i novac“ za izbore. Mnogi od njih uvršteni su na listu kandidata Socijalističke partije (PS) i postali su članovi parlamenta. Rama je političar sa najdužim stažom u Albaniji i obavlja različite dužnosti već 20 godina: dve godine kao ministar (1998-2000), 11 godina kao gradonačelnik Tirane (2000-2011) i sedam godina kao premijer (2013-2019). Skoro identičan politički staž ima i trenutni predsednik Kosova Hašim Tači.

Između 2014. i 2017.godine, Albanija je postala glavna zemlja nelegalni proizvođač kanabisa i za trgovinu ljudima u Evropi, što su potvrdili EU, Europol, američki Stejt Department i Ujedinjene nacije. Tokom ovog celog perioda, opozicija je optuživala socijalističku vladu, posebno tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Saimira Tahirija (PS), da je direktno uključena u trgovinu narkoticima. Nakon javnog objavljivanja službenih prisluškivanja 30. januara 2019. godine, otkriveno je, da su desetine socijalističkih zastupnika, socijalističkih gradonačelnika i drugih visokih zvaničnika uhvaćeni u saradnji sa organizovanim kriminalom u kupovini glasova, zastrašivanju birača, krivotvorenju dokumenata i drugim kriminalnim aktivnostima pre i za vreme opštih izbora 2017. godine. Sada su jasni dokazi o dosluhu na visokom nivou između socijalističke vlade i trgovaca narkoticima/ljudima, što je omogućilo procvat proizvodnje i trgovine narkoticima.

Na nelegalnim lokalnim izborima održanim 30. juna 2019. godine potvrdili su se navodi o kriminalnoj prirodi režima Edija Rame. Novoizabrani gradonačelnik Skadra na nelegalnim izborima Valjdrin Pjetri, utvrđeno je da je krivično osuđivan u Italiji.

Gradonačelnik Vore, Agim Kajmaku u prošlosti je uhapšen u Grčkoj pod optužbom da je krivotvorio novac. Agim Kajmaku koristio je lažno ime Jorgo Toto i falsifikovao je lične dokumente. Brojni su drugi primeri kriminala kao što smo pisali u prethodnim analizama kao što je slučaj Albanske energetske korporacije (KESh), koja je jezgro kriminala u energetici.

Analitičari upozoravaju, da se u Evropi postepeno stvorila percepcija, da su Albanci kriminalna nacija, najviše zahvaljujući prvenstveno Ediju Rami i Hašimu Tačiju, ali i drugim kriminalnim albanskim zvaničnicima. Zbog toga će nove vlasti na Kosovu i Albaniji morati uložiti značajne napore da percepciju i imidž Albanaca, koji je ozbiljno narušen, poprave i predstave jednu potpuno drugačiju sliku.

Iako je Albanija postala punopravna članica NATO-a 2009.godine pokazalo se da ta zemlja odnosno njeno državno vođstvo ne baštini NATO vrednosti. NATO je mnogo više od vojnog saveza. NATO podrazumeva čitav sistem vrednosti koji je karakterističan za demokratske države.

Zašto od Edija Rame ali i drugih visokih zvaničnika Albanije dolaze ideje o stvaranju tzv. velike Albanije, odnosno udruživanju/prisjedinjenju Albanije i Kosova kada je Albanija punopravna članica NATO-a, a taj vojni savez štiti teritorijalni integritet svake svoje članice? Zašto se nivo kriminala i korupcije u Albaniji enormno povećavao dolaskom Edija Rame na poziciju premijera te države? Zašto NATO sve vreme prećutkuje destruktivno delovanje premijera Rame, odnosno zašto NATO oštro ne reaguje?

Analitičari smatraju, da je svojim dosadašnjim delovanjem premijer Albanije, Edi Rama porazio NATO, odnosno celokupni sistem NATO vrednosti. Ko u NATO savezu snosi odgovornost za odobravanje nedopustivog ponašanja i destruktivnog delovanja Edija Rame, jer je Albanija, ipak, punopravna članica NATO-a.

Edi Rama i Hašim Tači generišu krizu na Kosovu, a kriza sa Kosova se generiše na krizu u Bosni i Hercegovini. Zbog toga je ključno da novi specijalni izaslanik SAD-a za Zapadni Balkan, Metju Palmer prvo stabilizuje situaciju u Albaniji i na Kosovu, odnosno sa albanskim političkim vođstvom, jer dok se ono ne stabilizuje ne može se očekivati ozbiljniji napredak na Balkanu.

Zbog toga (ne)iznenađuje nedavna najava Francuske, Holandije i Danske, da se protive proširenju Evropske unije odnosno započinjanju pregovora o članstvu EU sa Albanijom, iako je Evropska komisija dala preporuku da se krene u taj proces.