Haradinaj se obratio Ustavnom sudu: Traži odgovor o nadležnostima vlade nakon ostavke premijera

Haradinaj je još u petak naložio Pravnoj kancelariji svog kabineta da pripremi pitanje Ustavnom sudu što je bio njegov odgovor na brojne kritike kosovske javnosti i političkih partija zbog toga što Haradinaj pokušava da upravlja vladom kao da do njegove ostavke nije ni došlo.

Čin obraćanja Ustavnom sudu sam Haradinaj opisuje kao „dokaz institucionalne odgovornosti“, koji će istovremeno osigurati da funkcionalnost institucija do izbora nove vlade.

„Nadam se da će zbog hitnosti odluku doneti što pre. Ma kakva bila njihova odluka, poštovaću je“, poručio je Haradinaj putem objeve na Fejsbuku.

Međutim, nije jasno da li će kosovski Ustavni sud prihvatiti da odgovori na upit vlade, budući da pitanje koje im je upućeno ne spada u opus pitanja koje vlada može uputiti Ustavnom sudu. Prema kosovskom Ustavu, vlada sudu može poslati upit iz sledećih oblasti:

• sukob ustavnih nadležnosti između Skupštine Kosova, kosovskog predsednika i vlade Kosova;
• saglasnosti predloženog referenduma sa Ustavom;
• saglasnosti objavljivanja vanrednog stanja i mera preduzetih tokom istog sa Ustavom;
• saglasnost predloženih ustavnih amandmana sa obaveznim međunarodnim sporazumima, ratifikovanih Ustavom i razmatranje ustavnosti procedure sprovođenja;
• ako je Ustav prekršen tokom izbora skupštine

Istovremeno, Haradinaj je pozvao kosovskog predsednika i parlamentarne partije da preduzmu potrebne akcije kako bi došlo do raspisivanja izbora.

Izbori se ne mogu raspisati dok poslanici vladajuće koalicije ne predaju mandate predsedniku ili 81 poslanik kosovske skupštine ne glasa za raspuštanje skupštine.

Ovo je prvi put od jednostranog proglašenja nezavisnosti da se Kosovo suočava sa situacijom da premijer podnese ostavku. Kako Zakon o vladi i dalje nije usvojen, te nije definisano kako postupati u slučaju ostavke premijera, u Prištini trenutno vlada nerazjašnjena situacija.

U većini zemalja, Zakonom o vladi, uređeno je da nakon ostavke predsednika vlade, izglasavanja nepoverenja vladi ili isteka mandata vlade, kabinet može nastaviti da funkcioniše ali sa vrlo ograničenim nadležnostima.

Na primer, srpskim Zakonom o vladi, vlada kojoj je prestao mandat (a isti član zakona važi i za vladu koja je podnela ostavku) može vršiti samo tekuće poslove i ne može predlagati Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte niti donositi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća. Takođe, takva vlada ne može postavljati državne službenike na položaj u organima državne uprave.