Da li Kosovo može da ima predsednika iz srpske zajednice?

Predsednika bira skupština tajnim glasanjem, a za nominaciju kandidata je potreban potpis najmanje 30 poslanika. Nije izvesno da Srpska lista može, osim 10 svojih, da prikupi još 20 potpisa.  

Analitičar Fadilj Ljepaja smatra da je u pitanju samo još jedna politička igra.

“Srbi realno sada ne mogu imati kandidata za predsednika, odnosno ne mogu imati realnog kandidata koji može da bude pobednik u toj igri. Ali zapravo oni pokušavaju naći neki izgovor da budu tu kada se glasa za gospodina Tačija, jer zapravo to je na neki način i podrška Tačiju,” rekao je Ljepaja.

Imali ili ne svog političkog kandidata, srpski poslanici svojim prisustvom obezbeđuju kvorum za izbor Tačija, slaže se predsednik Aktivne Srbije Dušan Janjić i dodaje da bi nominovanjem svog predstavnika Srpska lista načinila dobar politički manevar.

„Direktno glasati za Tačija nije popularno po političare, a drugo on će biti izabran, pa kad će već biti izabran, onda po meni bolje indirektno pomoći, ali tražiti nešto za uzvrat. Trebalo bi tražiti grancije da će se vratiti rezervisana mesta u parlamentu. Bolje je to tražiti sada nego da nas uslove vojskom Kosova,“ kaže Janjić.

Nedžad Spahiju smatra da bi predlaganjem kandidata Srbi pokazali da su integrisani u kosovske institucije, što ocenjuje kao pozitivno.

„Ipak suštinski to nema neki značaj. To bi značilo samo podršku Hašimu Tačiju, ali u ovom momentu ne znam da li oni imaju neku bolju opciju od toga,“ kazao je Spahiju.

Predsednik Kosova može biti bilo koji građanin Kosova koji je napunio 35 godina, predviđa Ustav. Ali da li je realno da to bude neko iz srpske zajednice?

„U budućnosti kada se stvari još promene na Kosovu. Mislim da je to korak za budućnost,“ kaže Spahiiju.

„Nažalost po Kosovo to se u dogledno vreme neće dogoditi. Moguće je jednog dana, ali u ovom momentu čak ni sami predlagači srpskog kandidata ne mogu da računaju da će biti izabrani, ali treba biti ambiciozan,“ kazao je Janjić.

Želja pojedinih albanskih zvaničnika da predsednika izaberu pre ili na dan proglašenja nezavisnosti, 17. februara, teško da je i ostvarljiva.

“Ova vlada, zapravo PDK je poznata po tome da voli da igra takve igre, da preduhitri, da nekako na brzinu napravi neke stvari oko koji kasnije u društvu bivaju nesuglasice. Ja se nadam da neće to da urade, da će to ipak teći onom normalnom procedurom,” izjavio je Ljepaja.

Ustav ne predviđa eksplicitno da se mora nominovati više kandidata. Ipak u daljoj porceduri se objašnjava da je za izbor potrebno 2/3 glasova, a ukoliko iz dva pokušaja nijedan kandidat ne dobije kvalifikovanu većinu, organizuje se treće glasanje u koje prolaze dva kandidata sa najvećim brojem glasova, a predsedničku funkciju na 5 godina dobija onaj za koga je glasalo više poslanika, što nije teško dostižno za Tačija.

„Druga je opcija da dođe do paralize i da se ne izabere predsednik, Srbi i Srbija apsolutno nemaju interes da budu proglašeni za jedinog krivca,“ zaključuje Janjić.

Kao krajnji rok za izbor predsednika pominje se 5. mart, mesec dana pre isteka mandata Jahjagi. Ukoliko poslanici ne izaberu nijednog kandidata, Skupština se raspušta i raspisuju se izbori, koji moraju biti održani u roku od 45 dana.