Baljošević: Prvih šest nedelja je ključno za borbu sa epidemijom

Virus koji je nazvan Kovid-19, inače poznat kao korona, postoji više od 50 godina izgubljen u literaturi u velikom broju virusa i nije bio poznat kao izazivač teških bolesti.

Baljošević: Prvih šest nedelja je ključno za borbu sa epidemijom

To su bile male prehlade koje su se brzo završavale, sada se pojavio. Naišao je na osetljive organizme koji nisu imali imunitet prema njegovim delovima, ono što mi u medicini zovemo antigenima, naročito starije populacije, kod koje su izraženiji faktori rizika, poput hroničnih bolesti, kao što su bolesti bubrega, pluća, dijabetis, bolesti srca, maligne i niz drugih, rekao je u intervjuu za Kosovo Onlajn doajen jugoslovenske i srpske infektologije prof. dr Stevan Baljošević, redovni član Akademije medicinskih nauka u Beogradu, svojevremeno redovni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Prištini, upravnik Infektivne klinike Kliničkog centra Priština do 1999. godine i prvi čovek Unicefa u Jugoslaviji, govoreći o pandemiji koronavirusa.

Da li sociodemografske i kulturološke karakteristike naše populacije mogu uticati na tok epidemije?

Pre nego što odgovorim na pitanje, podsetio bih da je pre 100 godina, baš u ovo vreme bilo velike epidemije sa 20 miliona umrlih u svetu, od takozvanog španskog gripa. Da ne bismo išli toliko daleko u prošlost, mada to nije mnogo, 100 godina, ljudski vek, pre 10 godina jedna poznata epidemija je došla iz Azije, svinjski grip, koja takođe nije poznavala granice i za šest meseci je umrlo milion ljudi u svetu. Takođe su poznate druge epidemije takozvanog hong kongškog gripa.

Ne postoje razlike, niti granice između bilo kakvih kulturoloških, genetskih ili drugih osobina ljudskog roda za nastanak epidemije ili pandemije. Podsetiću vas, takođe, da je u 19. veku naš poznati vladar u to vreme Miloš Obrenović preduzeo rigorozne mere da zaustavi kugu koja dolazila iz Turske i preko turskih vojnika. Na granici blizu Kruševca u Ražnju napravio je pravi logor, to bi se reklo sada karantin, i bez obzira što su tu bili bolesni Srbi iz južnog dela Srbije pod turskom vlašću, graničari su imali naredbu da nemilosrdno ubijaju svakog ko je hteo da dođe iz zaraženih krajeva i tako spasio ostatak populacije. 

Da ne navodim dalje, kako se suzbijaju ovako teške epidemije, reći ću kako naš narod kaže „Na ljutu ranu, ljut lek“.

Kada se vratite u prošlost, sagledate karakteristike epidemije u čijem suzbijanju ste učestvovali i tadašnji zdravstveni sistem i sve to uporedite sa trenutnim stanjem, karakteristikama koronavirusa, preduzetim merama prevencije na suzbijanju pandemije, kakav ishod predviđate?

Moje iskustvo pokazuje da ove akutne bolesti, pod tim podrazumevam i izazivače bolesti, zahtevaju veliki broj žrtava u samom početku.

A kada se ljudsko društvo organizuje, lekari, kada bude poverenja, dovoljno lekova, kada budu sanitetske mere preduzete, kada neophodna izolacija bude završena kako treba, onda dolazi do isčezavanja virusa.

Prvih šest nedelja su kritične, a zatim počinje ljudski rod da se dobro organizuje da se suprotstavlja, da suzbija izazivača bolesti i da dolazi do izlečenja. Prema tome ova pošast, kako je nazivaju, a ja ću reći teška bolest, pandemija koronavirusa, će se završiti od prilike za tri do četiri meseca.

Već smo mesec dana progurali i ja se nadam, da ćemo se čuti za naš veliki praznik Vidovdan i da ćemo se možda i videti i da se tako pokažemo kao borci koji su preživeli i pobedili jednu takvu bolest.          

Koji je vaš savet kolegama i infektolozima u profesionalnom i naravno ljudskom smislu, šta mogu očekivati kao iznenađenje ili poteškoću, gde da traže rešenje?

Samo se treba dobro organizovati. U vremenima krize, mi shvatimo koliko zavisimo jedni od drugih i kada primetimo da nam neki stručnjak nedostaje ili ekspert, onda se setimo svih onih koji su bili u prošlosti. Imamo, veoma cenjene ljude, sa autoritetom u profesiji i u društvu. Ovoga puta želim da pomenem ljude koji rade u Kliničkom centru Kosovska Mitrovica i u Gračanici, veoma sposobne lekare, koji znaju kako diše taj narod. Medicina je jedna, nema ograničenja i zahteva timski rad, isključivo timski rad.

Na šta bi ste skrenuli pažnju kada je u u pitanju tretman pacijenata zaraženih koronavirusom?

Mnogo se govori o respiratorima, to su aparati koji zaista pomažu, ali pre toga treba napraviti trijažu. Nisu svi pacijenti, možda jedan od hiljadu ide na respirator za koji je potrebno posebno obučavanje. I takvog eksperta imamo, redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Prištini dr Saša Pavlović, koji se usavršavao u najboljim institutima u zemlji i inostranstvu iz anesteziologije i reanimatologije i kao takav se pokazao i u Beogradu, Prištini i Mitrovici i svuda gde je bio u inostranstvu.

Kada govorimo o tretmanu treba reći ovo što sam već naveo timski rad, više lekara, ne samo infektolog, nego i pulmolog, kardiolog, imamo stručnjaka koji znaju mnogo toga i to treba iskoristiti. Specifičnih lekova naravno nema, ali kad se svi udruže, pokažu svoje znanje i rade zajedno, uspeh je zagarantovan.

Koja je vaša poruka?

Život je u celini posmatrano privremen i u jednom trenutku, kada napravimo bilans, ne smemo da zaboravimo, jedina sigurnost u našem celokupnom životu je nesigurnost i spas. I virus će proći i mnogi planovi će nam se promeniti, ali moramo da budemo borci, moramo da poštujemo ono što smo u životu stekli i oni što su nas stvorili ostaju za nama, a mi našim potomcima ostavljamo naša dela.

Vezani članci

Komentari na članak

Prelistaj nove naslove »

DRAGAŠ Vrem.prognoza

Popularno

Nema aktuelnosti za danas!

Nema aktuelnosti za danas!

Nema aktuelnosti za danas!

Anketa

Konvertor valuta

Video Foto

Vaktija Dragaš