Albanijan post: U Briselu pronađen zajednički jezik, rešenje će biti predstavljeno u petak

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Đuzep Borelj rekao je da pronalaženje rešenja za pitanje registarskih tablica pre 21. novembra nema alternativu.

"Kosovska strana pristala da odloži odluku o registarskim tablicama nakon dugotrajnih zahteva Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, ali je za ovo objavljivanje zatražila garanciju od svojih partnera", navodi medij iz Tirine.

Kako dodaje, trenutno se traže modaliteti kako bi Srbi sa Kosova mogli da budu vraćeni u institucije, koje su napustili na demonstrativan način, nakon što se nisu složili sa odlukom o registarskim tablicama, koja je predviđala opomene, novčane kazne i promenu tablica.

"Biće teško pronaći rešenja za one koji su napustili svoje političke funkcije, poput poslanika i gradonačelnika četiri opštine na severu, ali ne toliko teško za administraciju, policiju, pravosuđe", navodi se u tekstu.

Centralna izborna komisija Kosova je povodom toga donela odluku da zameni deset poslanika Srpske liste u ostavci.

CIK je prošlog utorka prihvatio zahtev predsednice Kosova Vjose Osmani za imenovanje lica za zamenu upražnjenih mesta zbog ostavke poslanika Srpske liste.

Isto tako, Osmani je, nakon sastanka sa predstavnicima političkih stranaka, saopštila da su 18 decembar odredili kao datum izbora u četiri opštine na severu.

Kao što je poznato, od 5. novembra, Severna Mitrovica, Leposavić, Zubin Potoku i Zvečani su bez gradonačelnika.

Sporazum o deeskalaciji

Mediji su izvestili 9. novembra da je međunarodna zajednica ponudila predlog u tri tačke.

O predlogu se razgovaralo, kako je najavio šef diplomatije Đuzep Borelj, takođe u Parizu, na odvojenim sastancima sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Prva tačka međunarodnog predloga za izlazak iz trenutne krize bila je da „obe strane potvrde svoju privrženost francusko-nemačkom planu i da se obe strane vrate pregovorima“.

U tački dva izričit je zahtev Vladi Srbije.

„Srbija je saglasna da se o zahtevu za Zajednicu opština sa srpskom većinom razgovara samo u okviru celine francusko-nemačkog plana, odnosno kao deo ukupne strukture plana“.

Treća tačka je još jedan zahtev, ali za Kosovo.

„Kosovo je saglasno da ublaži mere u vezi sa pitanjem registarskih tablica“, navodi se u predlogu.

Cilj ove tri tačke u vidu zahteva međunarodne zajednice je smirivanje situacije na terenu, povratak u normalu i stvaranje mogućnosti za nastavak dijaloga u Briselu.

„Ovo bi trebalo da bude osnova za povratak dijalogu i postepeni povratak Srba u institucije“, navodi se u predlogu.

Kako je došlo do predloga?

Albanijan post navodi da je "ceo problem u Zajednici srpskih opština".

Kosovo želi da se ZSO dogovori u okviru opšteg sporazuma, dok Srbija odbija da razgovara o Zajednici kao delu sporazuma, ali to zahteva unapred, na osnovu sporazuma iz 2013. godine.

“Možda nisam najmudriji, ali nisam ni idiot“, rekao je Vučić u Parizu i dodao da odbija da razgovara o nečemu što je već postignuto.

Ovo je dovelo i do ćorsokaka u situaciji na severu, gde je Kurti odlučio da postupno sprovodi odluku o registarskim tablicama: ukor, novčana kazna, probne tablice.

"Srbija je ovu odluku iskoristila kao okidač za blokadu pregovora, naloživši Srpskoj listi da napusti institucije Kosova, što znači potpuni kolaps čitavog procesa dijaloga u Briselu i praktično poništavanje svih do sada postignutih sporazuma. Strah od ovog poteza koji je predvidela Srbija, primorao je međunarodnu zajednicu da od Kurtija zatraži odlaganje odluke, iako bi javno priznali da Kosovo ima pravo da je sprovede.", navodi Albanijan post.

Albanijan post je takođe izvestio da je Kurti prihvatio odlaganje nakon nekoliko zahteva međunarodnih partnera, posebno Amerikanaca.

Čak je postojao dogovor da odlaganje bude u vidu usmenih opomena kosovske policije za korisnike automobila sa srpskim registarskim oznakama.

Sve je delovalo u redu, sve do dana kada je Kurti objavio odluku o odlaganju implementacije kroz sekvenciranje.

Međunarodnu javnost iznenadila je izjava premijera Kosova, jer se odlaganje dešavalo, ali ne kako je ranije dogovoreno.

"U odluku o eskalaciji uvrštena je tačka za koju međunarodna zajednica nije bila svesna, kazne", dodaje se u tekstu.

Albanski mediji navodi da je tačan redosled osmislio, predložio i konačno postao deo odluke zamenik premijera Kosova Besnik Bisljimi.

Kako se naglašava, Kurti je prihvatio ovaj predlog, sa idejom da bi bilo bolje da se u javnosti argumentuje stav da vlada ne odustaje od primene zakona, samo što odluku kategoriše u tri različite faze.

Iznenađenje međunarodne zajednice odlukom Vlade Kosova i nedostatak obaveštenja o promenama doveli su do oštrih reakcija američkog Stejt departmenta putem saopštenja za javnost, u kojem se navodi da su „SAD zabrinute zbog odluke Vlade Kosova“.