Ahmetović: Želim da izgradim mostove između Beograda i Prištine

Na pitanje kako ocenjuje trenutnu situaciju na Zapadnom Balkanu i šta je po njegovom mišljenju najveća pretnja bezbednosti u regionu navodi "trenutnu političku situaciju u BiH, koja se može opisati kao krhka".

"Međunarodna zajednica, uključujući i Saveznu Republiku Nemačku, sa zabrinutošću gleda na rastući nacionalizam. Pokušaji secesije člana Predsedništva BiH Milorada Dodika uznemiruju narod u zemlji i destabilizuju ne samo BiH, već dovode do primetnih tenzija u cijelom regionu Zapadnog Balkana. Pokušaji podrivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma i daljeg otcepljenja ne ugrožavaju samo stabilnost u Bosni i Hercegovini, već i u Evropi u celini", kaže Ahmetović.

Kakav će stav Nemačka zauzeti prema regionu nakon odlaska Angele Merkel, posebno kada je u pitanu dijalog Beograda i Prištine?

Trenutno radim sa svojim kolegom u Bundestagu Dietmarom Nietanom, kao i sa Josipom Juratovićem i drugim poslanicima i stručnjacima na konkretnom planu od 5 tačaka za stabilizaciju Bosne i Hercegovine. Želimo da pružimo podršku liberalno-demokratskim snagama na Zapadnom Balkanu. Osim toga, radiće se i o konkretnim merama sankcionisanja neustavnog postupanja člana Predsedništva BiH Milorada Dodika. Predsednik ima zadatak da štiti i brani ustav svoje zemlje, kao i Dejtonski mirovni sporazum i da ih pozitivno razvija. Dodik i drugi delovi političke elite trenutno ne pokazuju nikakve znakove da to čine. Pokušaji podrivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma i daljnje secesije ne ugrožavaju samo stabilnost u Bosni i Hercegovini, već i u Evropi. I iz tog razloga, radi se sa prioritetom na približavanju EU i integraciji u EU. Takođe želim da izgradim mostove između Beograda i Prištine. Napredak u saradnji možemo ostvariti samo kroz dijalog.

Kao izvestilac Bundestaga za zapadni Balkan, da li ćete, između ostalog, sarađivati i sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Kosovo Violom fon Kramon?

Kao izvestilac, podneću izveštaj najvećoj parlamentarnoj grupi u nemačkom Bundestagu, SPD, o situaciji na Zapadnom Balkanu. Ali ne radi se samo o opisivanju političkog, ekonomskog i socijalnog stanja u regionu. Želeo bih da predložim konkretne korake Komitetu za spoljne poslove i nemačkoj vladi u cilju stabilizacije situacije na terenu, očuvanja mira, jačanja demokratskih i liberalnih snaga i konkretizacije proširenja EU za sve države Zapadnog Balkana. Ovo, naravno, zahteva širok dijalog i saradnju sa svim nivoima. Takođe ću posetiti Kosovo ove godine kako bih razgovarao sa raznim predstavnicima iz sfere politike, biznisa, akademske zajednice, kulture i civilnog društva.

Kada planirate svoju prvu posetu regionu i da li će ona obuhvatiti sve zemlje Zapadnog Balkana?

Redovno ću posećivati države Zapadnog Balkana. Ubrzo nakon što sam preuzeo dužnost člana Bundestaga, otputovao sam u Bosnu i Hercegovinu (BiH) prošlog decembra. BiH je trenutno u posebnom fokusu pažnje jer se već mesecima suočavamo sa napetom situacijom koju izazivaju delovi vodećih političkih elita. Takođe ću otputovati u Srbiju u februaru kako bih razgovarao sa parlamentaracima i članovima vlade, kao i predstavnika privrede, nauke, kulture i civilnog društva. Kao što je pomenuto, ove godine ću posetiti i druge zemlje Zapadnog Balkana.

Rekli ste da će se „očuvanje mira u Evropi u budućnosti odlučivati ne samo na rusko-ukrajinskoj granici, već u velikoj meri i na zapadnom Balkanu“. Koliko se situacija u Ukrajini može uporediti sa situacijom u BiH, ali i na Kosovu?

Situacija na ukrajinsko-ruskoj granici je međunarodni sukob koji može imati velike implikacije po svetsku bezbednost, ako SAD i NATO, zajedno sa Rusijom, ne uspeju da postignu sporazum o etentnosti i miru. Nemiri na Zapadnom Balkanu su prvenstveno evropski problem. EU snosi posebnu istorijsku odgovornost za ovaj region. Zato hitno treba da se nastavi da se osigura stabilnost. I EU i međunarodna zajednica suočavaju se sa velikim izazovima.