Više od pola milijarde evra od kosovske dijaspore

Iako su zvanični podaci Centralne banke Kosova za doznake pristigle samo do maja, prema stručnjacima koji su radili ovo istraživanje, priliv tog novca je bio infuzija za kosovsku ekonomiju, posebno u vremena pandemije.

Predstavnica nevladine organizacije "Germin", koja se uglavnom bavi pitanjima dijaspore, Sihana Bejtulahu kaže da je tokom letnje sezone na Kosovu bilo više od million građana iz dijaspore koji su potrošili i do 500 miliona evra.

Navela je da je u toku analiza svih podataka, ali i naglasila da je kosovska dijaspora važna i za razvijanje drugih programa i projekata koji bi uticali na dalji ekonomski razvoj. 

Ekonomista Bard Ahmeti rekao je da doznake iz dijaspore, troškovi tokom njihovog boravka i različita ulaganja, uglavnom u nekretnine, imaju značajnu ulogu u ekonomiji zemlje.

Naveo je da je cifra od 900 miliona evra premašena tokom 2020. godine, a da je ove godine na prištinskom međunarodnom aerodromu zabeležen rekordan broj putnika, a da je to važno, jer tokom letnih meseci zbog toga potrošnja raste. 

Naveo je da se procenjuje da je na Kosovo ove godine tokom leta došlo više od milion građana iz dijaspore i da su prosečno potrošili između 400 i 600 evra, tako da su njhovi rashodi oko 500 miliona evra. 

Pored troškova kosovske dijaspore tokom letnje sezone, Kosovo svake godine primi iz dijaspore oko milijardu evra doznaka, a prošle godine one su dostigle vrednost od 980 miliona evra.

Predsedavajući Odbora Privredne komore Kosova Skender Krasnići kaže da je dijaspora bila, jeste i ostaće jedan od velikih stubova podrške u razvoju Kosova. 

Nažalost, prema rečima Krasnićija, do sada se dijaspora koristila samo za slanje doznake, a kosovske institucije nisu stvorile uslove za privlačenje investitora.

"Nije stvorena bolja pravna infrastrukturu za pozezivanje dijaspore i investicija. Vlada zajedno sa skupštinom treba hitno da izmeni zakone, stvori ponudu za poslovanje i investicije tako da ih pozovemo da ulažu na Kosovu, a ne samo da nam donose pomoć", rekao je Krasnići. 

Smatra da postoje izvanredni kapaciteti kosovske dijaspore za ulaganja od potencijalnih milijardu evra. 

"Tako nešto se nije dogodilo našom krivicom, a ne njihovom krivicom", rekao je Krasnići. 

Portparol Centralne banke Kosova Kuštrim Ahmeti rekao je da je vrednost doznaka za period januar-maj 2021. godine 446,8 miliona evra, što je više za 95,2 miliona evra u odnosu na isti period prošle godine, kada je vrednost doznaka iznosila 351,6 miliona evra.

Ahmeti je rekao da kosovska dijapsora najviše novca šalje iz Nemačke, Švajcarske i Austrije, a slede Sjedinjene Američke Države i Francuska.

S obzirom na veliki priliv građana iz dijaspore tokom trećeg kvartala godine, Ahmeti je rekao da Centralna banka očekuje da će izvoz turističkih usluga, uglavnom zbog rashoda dijaspore na Kosovu, obeležiti godišnji rast od 98,2 odsto u ovoj godini, dok se očekuje da će priliv doznaka biti veći oko 16 odsto.