ENTSO-E: Kosovo bi povišenom potražnjom struje moglo da ugrozi snabdevanje cele Evrope

Obično plaćam oko 300 evra za svoj račun za struju, ali sada trošim 100-110 evra dnevno da kupim gorivo za agregat“, rekao je Gaši dok govori iz svoje pekare u kojoj radi 10 radnika.

Mnoga preduzeća i porodice na Kosovu izneli su pokretne agregate otkako je kompanija za distribuciju energije KEDS prošle nedelje objavila da će stupiti na snagu dvočasovne restrikcije do daljnjeg.

Zemlje širom Evrope suočavaju se sa rastućim cenama gasa i električne energije, delom zbog uvećane potražnje usred ekonomskog oporavka od pandemije. To se još teže osetilo na Kosovu, gde niska domaća poizvodnja, zbog tehničkih nedostataka i hladnog vremena koje opterećuje deo proizvodnje u elektranama u lošem stanju, primorava Kosovo da uvozi mnogo više energije nego sto je normalno.

Vlada je u petak proglasila vanredno stanje u narednih 60 dana, što će joj omogućiti da izdvoji više novca za uvoz energenata ili eventualno uvede još oštrije mere i duže nestanke struje.

Premijer Aljbin Kurti je rekao da su uvozne cene porasle sa 70 evra na 515 evra po MVH u istom periodu (u odnosu) na prošlu godinu. Za građane Kosova cena je 6 centi po KVH, najjeftinija u Evropi jer su cene po domaćinstvima u mnogome subvencionisane.

„U ovoj situaciji imamo dva rešenja; „nestanak struje ili porast cena“, rekao je Kurti u nedelju, čija je vlada izdvojila dodatnih 40 miliona evra za uvoz električne energije.

Kosovo proizvodi većinu svoje energije iz dve stare termoelektrane na ugalj, izvan Prištine, i obično uvozi 10-15% svoje energije. Ali ova cifra je porasla na 40% tokom trenutne krize.

„Kao rezultat toga, Kosovo uvozi energiju koja nije bila planirana na tržištima, saopštila je za Rojters putem elektronske pošte Evropska mreža operatera prenosnog sistema (ENTSO-E), dodajući da bi Kosovo povišenom potražnjom moglo da ugrozi snabdevanje širom Evrope.

Regionalna grupa za kontinentalnu Evropu RGCEO prenosnog sistema operatora u ENTSO-E  pozivaju KOSTT (operator prenosnog sistema Kosovo) da održi svoj nacionalni sistem električne energije u ravnoteži, što je osnovna ugovorna obaveza prema drugim TSO-vima u kontinentalnoj Evropi“, saopštio je ENTSO-E.

Elektrane ove male balkanske zemlje se napajaju lignitom, mekim ugljem koji proizvodi posebno toksično zagađenje kada sagoreva.

Zvanični podaci pokazuju da Kosovo ima pete najveće rezerve lignita u svetu, od 12-14 milijardi tona. Ali to što se Kosovo oslanja na prljava goriva, uz političku nestabilnost, odvraćaju strane investitore još od kraja rata 1999. godine, što otežava poboljšanje energetske infrastrukture.

„Kakva god da bude odluka vlade za popravku bilo koje jedinice postojećih elektrana ili za izgradnju nove elektrane na ugalj biće potrebno najmanje pet godina“, rekao je Trim Ternava (Trim Tërnava), generalni direktor „Jaha Solar“ sa sedištem na Kosovu koja proizvodi solarne panele.

S obzirom da energetska kriza ne pokazuje znake prevazilaženja, Gani Fazlija, koji popravlja agregate, ne može da sustigne tempo posla koji cveta.

„Dobijam najmanje 15 komada da popravim dnevno, ali da jedna osoba sve uradi je nemoguće. Mogu da popravim samo pet ili šest“, kaže Fazlija, dok dve mušterije koje su donele svoje stare agregate na popravku čekaju ispred njegove radnje.