"Nasilje u porodici nije privatna stvar"

Studija je uključila anketno istraživanje reprezentativnog uzorka od 1. 990 žena koje žive na Kosovu starosne dobi od 18 do 74 godine, uključujući 1.690 žena koje žive u sredinama pretežno nastanjenim Albancima i 300 žena u sredinama koje pretežno nastanjuju Srbi. Ostale zajednice koje žive u ovim sredinama su takođe bile uključene.

Viša savetnica, Misije OEBS-a na Kosovu Agnješka Stolarčik predstavila je nalaze ove ankete i navela da je cilj bio da se vidi ponašanje i stav prema rodnom nasilju i nasilju u porodici, što uključuje ne samo fizičko i seksualno, već i mentalno nasilje.

"Kada smo pitali žene koliko je uobičajeno nasilje u porodici na Kosovu, ukupno imamo 65 odsto ispitanica koje kažu da je to uobičajeno. To ukazuje na činjenicu da se ovi slučajevi neprijavljuju dovoljno. Ovo je još uvek tabu tema“ , navela je Agnješka Stolarčik.

Više od polovine (54%) svih žena kaže da je doživelo psihičko, fizičko ili seksualno nasilje od strane intimnog partnera nakon svoje petnaeste godine.

"29 odsto ispitanica su rekle da su žrtve seksualnog zlostavljanja od uzrasta od petnaest godina. Seksualno zlostavljanje, kao i nasilje u porodici je postalo zvanično krivično delo prema Krivičnom zakonu Kosova početkom ove godine, a zakon se sprovodi od aprila 2019. godine. Tako da su seksualno nasilje i nasilje u porodici od ove godine kategorisani kao krivična dela“, kazala je ona.

Iz kancelarije Instituta ombudsmana u Gračanici Aleksandra Dimitrijević ističe da kada je reč o nasilju u porodici žene nisu bezbedne.

"Nisu bezbedne jer nemaju snage da prijave nasilnika, zato što su ekonomski zavisne. I tu nije samo razlog strah, već i sramota zbog rodnih stereotipa " što je vrlo loše", ukazuje Aleksandra.

Ona napominje da se nasilje u porodici doživljava u narodu kao privatna stvar i da zbog toga ljudi ćute.

"To nije privatna stvar. Krivično zakonodavstvo je prepoznalo ovaj problem. U krivičnom pravu, nasilje u porodici je prepoznato kao krivično delo, što znači da onda kada žrtve nasilja u porodici neće da prijave, ovim slučajevima profesionalci moraju da se bave po službenoj dužnosti. A mi kao dobre komšije, rođaci, smo tu da damo podršku žrtvama nasilja u porodici i da ih uputimo kome prvo treba da se obrate, ukoliko prepoznamo da problem postoji“, objašnjava Aleksandra Dimitrijević.

Ona napominje da je ovaj problem dostigao neki alarmantan nivo, što pokazuju nekoliko ubistva koja su se desila na Kosovu.

Direktorka prihvatilišta za žrtve porodičnog nasilja u Novom Brdu Vesna Stajić napominje da je evidentno da žrtve porodičnog nasilja nemaju mnogo poverenja u institucije.

"Naš je zadatak da podignemo nivo tog poverenja i da im ukažemo na sve zakone koji ih štite. Bez obzira što je mnogo puta pominjano da su zakoni dobri na papiru, slabo se primenjuju, što je činjenica", napominje ona i dodaje: 

"Poruka ženama koje su suočene sa ovakvim problemom je da nikako ne ćute, da reaguju, kako se kaže, na ’prvu loptu’. Jedan šamar je samo početak, ako to prećute biće još gore“, ističe Vesna Stajić.

Tema ove radionice bili su i "Dečiji, rani i prinudni brakovi“. Vesna Stajić kaže, da je ovaj problem za sada nerešiv.

"Običajne norme i tradicija su jače nego podrška zakona koji postoje na Kosovu. Koliko su česti možemo da vidimo iz statistika. Ono što je evidentno je da statistika ne može da pokrije sve slučajeve jer čim nešto običajne norme nalažu to se onda i štiti, nije transparentno, javno, zbog čega možemo reći da statistika ne obuhvata sve slučajeve“, kaže ona.

Međunarodna zajednica, sutra pokreće kampanju "16 dana aktivizma" protiv rodnog nasilja. Ova kampanja se odvija svake godine kako bi podigla svest o nasilju u porodici koje vrlo često dolazi od intimnog partnera ili srodnika.

"Ovih 16 dana će poslužiti ne samo za podizanje svesti, već će isto tako motivisati donosioce odluka da naprave odgovarajuće promene, kako bi žrtve nasilja u porodici dobile adekvatnu pomoć", istakla je Agnješka Stolarčik, ispred Misije OEBS-a na Kosovu.