Na Kosovu 68 odsto žena izloženo nekom vidu nasilja

Porodično nasilje i dalje je među najrasprostranjenijim oblicima nasilja na Kosovu. 68 odsto žena bilo je izloženo nekom vidu nasilja, a 21 odsto njih misli da je u redu da muškarac udari ženu, podaci su organizacije UN Woman na Kosovu.

Jedna od žrtava porodičnog nasilja je Katarina Mitić iz Gornje Gušterice koju je suprug 17 puta ubo nožem dok je u naručju držala bebu.

"Prvo mi je tri puta udari boks u glavu, od čega se nisam onesvestila, onda me je gurnuo na krevet.  Za to vreme je dete bilo na podu jer ga je odgurnuo meni iz ruku. Dete je vrištalo, on  mi je rekao uzmi dete. Ja sam uzela dete i nastavila da vrištim kako bi me neko čuo. On je video da ne prestajem da dozivam pomoć i tada je počeo da me bode nožem. Prvo u desnu, pa levu ruku i na kraju mi je povredio plućnu maramicu", rekla je Katarina Mitić.

Čak i dugogodišnje žrtve nasilja se retko odvaže da prijave nasilnika, a razlozi su mnogobrojni. Strah, želja da se zbog dece sačuva brak, stid od okoline koja je spremna da olako osuđuje, a često je u pitanju i to što nisu ekonomski nezavisne. 

“Mislim da veliki broj žena živi još uvek u nekom starom ubeđenju. Nešto što je prenela od svoje majke, bake i na neki se to smatra odgovorno trpljenje situacije. Jer muškarac je glava porodice. Tim pre ako žena ne radi, nema svoje obrazovanje i do nje ne dopiru sve društvene i zakonske promene koje se dešavaju”, rekla je Vasiljka Voinović, član Mehanizma za borbu protiv nasilja u porodici iz Severne Mitrovice.

Još jedan od razloga zbog kojeg se žene teško odlučuju da prijave nasilje je neobaveštenost i dužina trajanja zakonskih procedura.

“Zato što jedna žena koja je pretrpela nasilje treba da ima mesto gde može da prijavi to. Smatram da policijska stanica nije pravo mesto. Ona zatim ide kod tužioca da daje izjavu pa nakon toga kod lekara daje izjavu. Istanbulska konvencija kaže da osoba koja je pretrpela nasilje treba samo jednom da daje izjavu o svom iskustvu”, kaže Olivera Milošević, koordinator Mehanizma za borbu protiv nasilja u porodici iz Severne Mitrovice.

Iako u svakom većem gradu na Kosovu postoje Sigurne kuće za žene koje su pretrpele neki vid nasilja, postavlja se pitanja šta se dešava sa štićenicama nakon 6 meseci, što je dozvoljeni period boravka u Sigurnoj kući.

“Zato postoji mehanizam koji treba po Istanbulskoj konvenciji da zbrine tu osobu koja je pretrpela nasilje, prvo da sa njom rade edukativni ljudi, psihoterapeuti, lekari. Ako žena nije obrazovana ili obrazovanje nije konkuretno na tržištu rada da se izvrši prekvalifikacija. I sada je donet zakon da ako se desi nasilje muž izlazi iz kuće i ako je na njegovo ime”, kaže Olivera Milošević.

Psiholozi kažu da nasilnici mogu biti muškarci bilo koje profesije, nivoa obrazovanja, materijalne situacije, nacionalnosti. Najčešće se nasilnici ne mogu prepoznati, jer su prihvaćeni u društvu, zbog toga, od žene zavisi da li će se odvažiti da prijavi nasilje i započne novi život.