Ja, Goranac i Bošnjak
Januarsko zimsko popodne…Sedim u kafiteriji u jednom malom selu u Gori.Nezaintersovano slušam razgovor za jedinim susedim stolom gde nekoliko prijatelja komentariše situaciju u Gori, pa se prisećaju ranijih godina.Prave i neke kombinacije, za neki dil.
Iz razgovora saznajem da je jedan ortodoksni Bošnjak, a drugi ortodoksni Goranac.Ne svađaju se…Gle čuda, kulturno diskutuju.Dva prijatelja iz detinjstva, sada na suprotnim stranama, iz interesa ili ubeđenja u to ne ulazim.
U jednom trenutku će ovaj Goranac, drugu Bošnjaku:
"Posmatram te niz godina, i sve vreme ličiš mi na Kalimera, koji stalno viče NEPRAVDA!”
Povuče dim cigarte, od koga se ne vidi ništa, samo se čuje glas.Pobudi se moje interesovanje za nastavak priče.
Da ti ispirčam jednu moju anegdotu.Za vreme Milosovića, dok je SPS harao po Gori, ja sam bio na strani tadašnje opzicije tj. Vuka Draškovića. Radio sam u državnoj službi, al sam bio protiv njega.Na jednom od izbora, i ne sećam se kojem po redu, dal je bilo na lokalnim,pokrajniskim ili republičkim, bio sam posmatrač, akreditovan od strane SPO-a opozicione stranke.
Do 19:00 h bio je slab odziv, ali pre zatvaranja biračkog mesta navali “masa ljudi” da dolazi sa planine izmorereni,pocepani samo da glasaju.Samo da ti opišem jednu ženu iz te mase ljudi, od čijeg znoja se nije moglo sedeti u učionici. Umorna lica,sa ogrebotinama od branja ljekovitog bilja- smreka.Prolazi kroz hodnik i na sav glas viče “Neka nam živi Milosević”
U tom momentu meni se upali lampica u glavi.Ima li smisla boiti se za promene?Ako neko ko živi u takvom halu, jedva preživljva, krpi kraj s krajem i dobro mu je pod Milosevićem,zašto se onda ja bunim ako već imam sve privilegije.Čim su oni otišli, kažem posmatrčima iz SPS-a:” Radite šta vam je volja.Ja odoh.”
Možda je najlakše kao ovaj “čovjek” pobeći i ostaviti sve da tamo neko drugi kroji vašu sudbinu…Ne znam,mozda?
Sledi nastravak konverzacije...
Ovaj Goranac sada postavlja direktno pitanje svom drugu Bošnjaku,uz konstataciju:”Što se ti stalno buniš i tražis samostalnu Opštinu Gora,ako je vama “dobro” i imaš sve povlastice?”
Uvek ćeš imati neke ljude, poput te žene koja će za sitnu socijalu doći s planine izmorena, dati glas takvom, a tvoja ideja promena i neki viši cilj će ostati samo mrtvo slovo na papiru.I ponovo će ta žena na sav glas vikati “Nek nam živi Taći” il pak “Nek na živi Vučić”. Svejedno im je,zavisi samo sa koje strane “su plaćeni”, iz privremonog organa Gora ili iz Skupšitine Opštine Dragaš.
Muk….
Izlazim iz kafiterije... Pomalo razočaran, idem put kući i razmišljam:”Kakav smo mi narod?Postavljam sebi pitanje:”Kakav je čovjek potreban Gori?”Setih se Sidranove poznate misli…
“Čovjek, koji se bori jedan dan u životu, je dobar čovjek.Čovjek, koji se bori celi dugi niz godina, je vrlo,vrlo dobar čovjek. A čovjek koji se bori, celi život do smrti, je NEOPHODAN!”
Zvuči kako fraza,ali Gori je neophodan takav čovjek.Onaj koji će se celi svoj život boriti za Goru ili je u protivnom neće biti, kao što je već sve manje i manje ima.Duh goranskog čovjeka je izgubljen, onog trenutaka kada je socijala postala ponos…
Gori nisi potrebni egzibicinosti, koji dođu i nestanu,niti karijeristi. Takvih imamo na pretek.Niti konformisti koji su se prilepli za fotelje kao da su zalepljeni oho lepkom.Gora mora sama da iznedri nekog koji će je ujedniti.
Kada prestanu da se važne odluke lome po leđima ovako malog i sitnog čovjeka,na kojoj će strani biti,da li će mu biti zakinut minimalac ili socijala tek onda možemo govoriti o nekakvom napretku...
I na kraju, dok ne sednu za isti sto Goranac i Bošnjak, kao ova dva druga, pa počnu da razgovaraju na jedan kulturan način, sa obostanim uvažavanjem, neće biti samostalne Opštine,a kamoli Gore!Izvor: (Rasmin Hamza)
Vezani članci
Komentari na članak
Popularno
Nema aktuelnosti za danas!
Nema aktuelnosti za danas!
Nema aktuelnosti za danas!