Biti mlad na severu Kosova: Nezaposlenost, siromaštvo i nasilje

Nezaposlenost kao najveći problem prepoznaje 60,6 odsto mladih, a onda slede nasilje u porodici, loš obrazovni sistem, siromaštvo, kriminal među mladima i poroci.

Istraživač na projektu Igor Simić izjavio je za Radio Slobodna Evropa da je istraživanje pokazalo da mladi nisu zadovoljni situacijom u kojoj žive i okolnostima u kojima se nalaze, ali i da nisu spremni da se uključe u proces rešavanja problema.

“Poražava činjenica da nisu spremni da se aktivno uključe i da sa institucijama, nevladinim organizacijama i lokalnom samoupravom takve probleme rešavaju. Moja poruka ovim organizacijama je uključite mlade, dajte im podršku i pružite im mogućnost da se aktivnije uključe u proces donošenja odluka i izrade programa koji su namenjeni poboljšanju njihovog položaja“, kaže Simić.

Frapantan je podatak da 81 odsto mladih od 15 do 30 godina starosti želi da napusti sever Kosova, više od 30 posto njih zauvek. Mladi nisu zadovoljni onim što im opštine u kojima žive pružaju. Ovaj podatak je, navode, najveći udarac na sve one koji deklarativno govore o borbi za bolju budućnost mladih.

Više od 65 odsto ispitanih ne zna kome da se obrati ukoliko ima ideju da preuzme inicijativu za poboljšanje svog položaja, dok bi se lokalnoj samoupravi obratilo oko 18 odsto anketiranih. Smatraju da je politika jedan od načina da se za bolju budućnost izbore aktivnim delovanjem. Skoro 80 odsto mladih na severu Kosova smatra da nemaju uticaj na proces donošenja odluka na lokalnom nivou.

Više od 50 odsto mladih veruje da će budućnost biti gora u odnosu na sadašnjost, ali više od 70 odsto njih od 15 do 18 godina smatra da će im budućnost biti bolja. Najmanji optimisti su ispitanici od 26 do 30 godina.

Limb između dva sistema

Programski direktor nevladine organizacije “Aktiv” Milica Andrić izjavila je da ju je najviše iznenadilo to što su mladi i nasilje u porodici naveli kao jedan od tri najveća problema, da je uznemirena zbog tihih tendencija koje možda postoje u društvu a kojeg ona, kao predstavnica civilnog društva, nije bila svesna, pa to smatra i ličnim i neuspehom društva u kom se nalaze.

“Nije me prestrašilo to što preko 70 odsto mladih hoće da ide, zato što iskreno mislim da mladi tako razmišljaju, svako hoće negde da ide. Mene plaši kada taj procenat bude visok i nakon 30 godina starosti, to ukazuje na višak problema koji čine nemogućim život ovde,” rekla je Andrić.

Što se tiče toga da mladi nisu preterano uključeni u rad lokalne samoprave ili da im se ne dozvoljava da učestvuju u procesu donošenja odluka njoj nije čudno, jer kako navodi nije u potpunosti formirana administracija.

"Nalazimo se u limbu između dva sistema, kosovskog i srpskog, i prosto ja da imam 15 godina ne bih znala koji sistem da pratim, a smatram da ni odrasli ne znaju kako utiču na proces odluka, tako da je to problem koji treba da se rešava na svim nivoima a ne samo sa mladima”, kaže Andrić za RSE.

Abdulah Hašani iz naselja Brđani u Severnoj Mitrovici koji sebe naziva muslimanom, ima 18 godina. Kaže da je verska diskriminacija bila problem sa kojim se ranije suočavao u osnovnoj školi, ali da je sada situacija bolja, a da je svoje samopouzdanje povratio učešćem u omladinskom klubu Sinergija.

“Dok sam bio manji svi su imali loše mišljenje o meni zbog moje nacionalnosti, dešavalo se da neka deca nisu htela da se druže sa mnom, ne zbog toga što oni nisu to hteli, nego su verovatno i roditelji imali loše mišljenje o nama, o našoj naciji, o veri. U osnovoj školi se dešavalo da su mi rekli da ja ne zna ništa, zašto nam je zabranjen akohol, svinjsko meso, da mi to izmišljamo da nije to do vere, već da mi to izmišljamo da bismo se izdvajali. Mislim da je to promenjeno u zadnje vreme, ali aktuelno je".

Anas Tatar iz Severne Mitrovice koji za sebe kaže da je Musliman ima 16 godina i nasilje prepoznaje kaonajveći problem . “Mladi se tuku po ulicama, ima više mladih u zatvoru nego starih. Drugi problem su alkohol i narkotici. Ima ih u velikim količinama. Moji vršnjaci uzimaju oboje”, kaže Tatar.

Nemanja Biševac, predstavnik studentskog parlamenta kao najveći problem prepoznaje bezbednost.

“Mislim da se mladi ne osećaju dovoljno bezbedno i ograničeno im je kretanje, a s druge strane jedan od glavnih problema je nedostatak kulturnih dešavanja i sportskih manifestacija”, kaže Biševac.