Psihologija ličnosti: Dobro je ako ste preosjetljivi. Takvi ljudi mijenjaju svijet

Previše si osetljiv i to ti može nauditi." Ta izjava stvara osećaj da sigurno postoji nešto po čemu su izrazito drugačiji od drugih, da imaju neku "fatalnu" manu zbog koje su osuđeni na patnju ili na to da s njima "nešto nije u redu". Istu crtu imao je i Abraham Linkoln, pa i Martin Luter King, Ledi Di... Oni ljudi koji su menjali svet da bi mu dali više ljudskosti

Psihologija ličnosti: Dobro je ako ste preosjetljivi. Takvi ljudi mijenjaju svijet

Stvar je u tome da je pitanje senzitivnosti, osetljivosti ili ranjivosti ostalo prilično nejasno polje sve dok istraživački psiholog, univerzitetski profesor, psihoterapeut Elejn Aron nije uradila ozbiljne studije i doktorirala na ranjivosti. Njena knjiga Ranjivost, prevazilaženje emocionalne preosetljivosti, Psihopolis institut (prevod Milica Simić), postala je bestseler i pre nego što je objavljena jer se o istraživanju brzo pročulo, a ona sama dobila je ogroman broj prijava onih koji su želeli da znaju "šta nije u redu s njima". Elejn kaže "ne bojte se", jer je istu crtu imao i Abraham Linkoln, pa i Martin Luter, Ledi Di... Oni ljudi koji su menjali svet da bi mu dali više ljudskosti. Sve je krenulo od Elejnine preosetljivosti odmalena, koja se prenela na odraslo doba i teškoće da toliko intenzivan unutrašnji svet nosi sa sobom, piše Nedeljnik.rs

Kako istraživanja nije bilo kad je počela da se bavi ovom temom, tragala je u teorijama psihijatra Karla Gustava Junga, i samog kao osetljive osobe, koji ju je nazivao tendencijom osobe da se okrene ka unutra. Ali većina radova je bila o introvertnosti i o tome da su takve osobe nedruštvene, pa je počela da se pita da li se senzitivnost i introvertnost pogrešno poistovećuju. Ispostavilo se da je u pitanju osetljiv nervni sistem, što je, u suštini, neutralna crta. I, zapazite, nasledna. Da, senzitivnost se nasleđuje, i ako je neko u porodici ima, verovatnoća je da ćete je imati i vi.

Istraživanje Sivena Soumija o malom broju rezus majmuna koji su rođeni sa ovom crtom i koji su prvobitno nazvani napetim zato što su pretrpeli veći uticaj odrastanja u stresnim uslovima, pomogao je da se shvati ta stvar sa nasleđivanjem. Njihov nivo serotonina bio je nizak, kao i kod ljudi, ali ispostavilo se da je postojala jedna genetska varijacija, koja je kao rezultat imala uopšteno niže nivoe serotonina, koji su dodatno bili smanjeni pod uticajem stresa. Kod senzitivnih ljudi postoji ista ta varijacija. Izgleda da je ona tu jer im pomaže da bolje zapaze sve suptilnosti kao što je: koja je to hrana bezbedna, a koja opasna, što im omogućava da prežive na nekom novom mestu.

Istraživanje Sesilije Liht u Danskoj potvrdilo je da i vrlo osetljive osobe poseduju tu istu genetsku varijaciju. Sigurno postoji neki razlog što toliko mnogo ljudi ima taj "nedostatak", a neke procene kažu da ga ima oko 15 do 20 procenata populacije nekog društva, jer nova istraživanja pokazuju da im to pomaže da bolje donose odluke, i sveukupno bolje mentalno funkcionišu, a uz to i stiču još izrazitije pozitivno mentalno zdravlje, zasnovano na pozitivnim životnim iskustvima. Možda je najbolja osveta za sve izrazito osetljive osobe, umorne od toga da ih smatraju slabićima ili bolesnima, upravo ta Suomijeva studija koja je otkrila da je kod rezus majmuna sa ovom crtom, pod uslovom da su ih odgajale sposobne majke, postojala veća verovatnoća da će se ispoljiti "prerana razvojna zrelost", otpornost na stres i da će postati vođe svojih socijalnih grupa.

Ranjivost može da se objasni, kako kaže Elejn Aron, kroz karakteristike koje se svode na jednu reč "does": D (depth) označava dubinu procesuiranja, i osetljiviji ljudi mnogo više posmatraju i procesuiraju, svesno ili ne, i taj proces kod njih traje; O (overstimulated) označava da oni mnogo lakše postaju previše stimulisani jer obraćaju više pažnje na sve -- i duže procesuiraju -- i sasvim sigurno se brže umaraju; E (emphasis) označava stavljanje naglaska na emocionalne reakcije i na snažan osećaj empatije, što, između ostalog, pomaže da primećuju i uče; S (sensitive) označava senzitivnost, osetljivost ili ranjivost na sve suptilnosti oko nas.

Šta je ono što čini drugačijima senzitivne osobe?

Često su izrazito ranjive osobe naučene da budu inhibirane, stidljive, plašljive ili introvertne, ali zapravo 30 odsto veoma osetljivih osoba je ekstrovertno, a mnoge introvertne osobe nisu izrazito osetljive. Neke izrazito osetljive osobe su prihvatile ove odrednice jer nisu imale nikakvo drugo objašnjenje za svoje oklevanje. U stvari, pošto osećaju da su drugačiji od drugih i čini im se da imaju neki nedostatak, neki smatraju da je odrednica "stidljiv ili neko ko se plaši šta o njemu drugi misle" samoispunjujuća. Ima i onih koji su znali da su drugačiji, ali su to skrivali i prilagodili se ponašajući se poput većine ljudi koji nisu senzitivni.

Suština je da osetljive osobe dublje procesuiraju informacije, više i duže, povezujući i poredeći ono što zapažaju sa svojim prošlim iskustvima. Zato vrlo osetljive osobe imaju izuzetno dobru intuiciju. Naučnica Jađa Jagijelovič je u svom istraživanju pokazala da takve osobe više koriste delove mozga povezane sa "dubljim" procesuiranjem informacija, i to pogotovo u obavljanju zadataka koji uključuju zapažanje suptilnosti. Često su optuživani da su "preemotivni", zbog uobičajenog pogrešnog shvatanja da nas emocije navode da razmišljamo nelogično, ali psiholog Roj Baumajster pokazuje da se emocije nalaze u samom središtu mudrosti. One nam služe da zapamtimo ono što se desilo i da iz toga učimo. Neke druge studije su pokazale da ljudi ako nemaju neki emocionalni razlog da nešto nauče, to ne nauče dobro ili uopšte ne nauče.

Razumevanje toga zašto smo evoluirali na ovaj način mnogo više govori o nama samima. Moglo bi da se pomisli da je biti senzitivan preimućstvo, ali ipak nije tako. Senzitivnost koristi nekoj osobi isključivo kada se nalazi u manjini. Kada bi je svi imali, to je kao kada bi svi znali za neku prečicu i išli njom, tako da ukoliko ima toliko njih koji koriste tu informaciju, ona prestaje da ikome služi. Ukratko, "senzitivnost ili reaktivnost", znači više pažnje na pojedinosti nego što to drugi ljudi čine, a onda korišćenje tog znanja da bi se obezbedilo bolje predviđanje budućnosti. Nekada se, međutim, povećana pažnja i napor ne isplate. Biti senzitivan ima svoju cenu. Može da bude samo traćenje energije, kada ono što se dešava nema nikakve veze sa vašim iskustvima iz prošlosti. Nekada zbog veoma lošeg iskustva osetljiva osoba može da previše generalizuje ili da izbegava određene situacije, ili da se oseća anksiozno samo zato što je nešto podseća na prošlu situaciju. Najveća cena jeste da njihov nervni sistem bude previše opterećen, stimulisan i uzbuđen. Svi na kraju postanemo opterećeni, samo osetljivi ljudi do te tačke stižu nešto brže od ostalih. Srećom, kada se malo umire i odmore, lepo se oporave.

Ranjivi ljudi često ostavljaju pogrešan utisak na poslu. Takve osobe su, kako su pokazala istraživanja Elejn Aron i ostalih navedenih naučnika, veoma savesne, lojalne, vode računa o kvalitetu rada, dobre su u detaljima, intuitivne su, vizionari, često prilično nadarene; razmišljaju o potrebama klijenata i imaju dobar uticaj na atmosferu na radnom mestu. Oni su idealni službenici. Ipak, kod njih postoji veća reakcija na stimulaciju, što znači da oni rade bolje kad imaju mir i tišinu, kada ih niko ne procenjuje ili posmatra. Manja druželjubivost nije posledica karaktera, već potrebe da procesuiraju svoje iskustvo i to može da ih učini manje primetnim, ali ne i manje bitnim. Oni ne vole agresivnu samopromociju i nadaju se da će biti zapaženi zbog svog vrednog rada. Njima će prvima zasmetati neka nezdrava situacija na radnom mestu, a onda će je osetiti i drugi, i zato je njihova osetljivost ono što može da pomogne ostalima da izbegnu probleme. Iako je mudro prihvatiti ono što ne možemo da promenimo u sebi, autorka kaže da nikada nismo previše stari da bismo obeshrabrenost zamenili samopouzdanjem i nadom.

Vezani članci

Komentari na članak

Prelistaj nove naslove »

DRAGAŠ Vrem.prognoza

Popularno

Anketa

Konvertor valuta

Video Foto

Vaktija Dragaš